Vesparenje kroz 4 države

Ekipa iz Društva Ljubitelja Vespe Beograd se odazvala pozivu drugara iz Vespa kluba Hrvatske, odnosno Splita i uputila se na skup CroVespa 2011. Njih 8 se podelilo u dve grupe, prva je krenula ranije i putovala dužim putem preko Zlatibora, Nove Varoši, Podgorice i onda Jadranskom magistralom do Splita – ukupno 4 dana na putu. Druga grupa je krenula par dana kasnije i putovala najkraćim putem, preko BiH. Uživajte u utiscima sa dužeg putovanja i samog okupljanja ljubitelja Vespi.

Utorak 06.09.2011.oko 18h smo se našli kod Čika Mileta u garaži gde smo odradili poslednje pripreme za polazak. Ekipa je u sastavu Srdjan, Aca, Stefan i moja malenkost. Došli su nam i drugari iz kluba da nas isprate a i TV ekipa emisije Scooterama koja nam je ustupila dve kamere da snimimo putopis.

Obzirom da smo krenuli u popodnevnim satima da bi izbegli vožnju po mraku Ibarskom magistralom, odlučujemo da prespavamo kod Ace u vikendici u Banji Vrujci. Posle male šetnje po Banji Vrujci idemo na spavanje jer nas sutra čeka dug put, a i dogovor je da ustanemo u 4h ujutru.

Ustajemo po dogovoru i u 5h smo na NIS-ovoj benziskoj pumpi u Banji Vrujci ali radi tek od 6h. Znači u startu kasnimo! Obzirom da nam je benzin potreban za dalji put, čekamo…

Pošto smo se natankali nastavljamo put. Na naše iznenadjenje sunca nigde, čak je magla. Nije nimalo prijatno za voznju. Stajemo na benziskoj pumpi ispred Užica gde nam zaposleni tvrde da nas na Zlatiboru čeka lepa vožnja jer gore ima sunca. Ispostavilo se da je to tačno i prvo nas je sunce ogrejalo na Zlatiboru.

Preko Zlatibora vožnja je veoma lepa i da nema ni gužve. U jednom momentu osećam kako mi Vespa trokira kada popustim gas. Zaključujem da je nešto oko struje ali idemo dalje. U Brodarevu se tankujemo. Vespa je upalila otežano, ali radi. Granica SRB-MNE – uobičajene formalnosti. Posto su radovi na putu, kolona je ogromna, ali pošto smo mi manji provlačimo se i radnici nas puštaju da udjemo u zonu radova i prolazimo bez zadržavanja. U Crnoj Gori smo imali kratko zadržavanje u Mojkovcu. Nastavljamo ka Podgorici i Danilovgradu gde ćemo da prenoćimo.

U Danilovgrad odnosno u Curioc, selo Tomašević stižemo oko 15h i 30min. Posle kafice i malog odmora većinu stvari ostavljamo kod mojih rodjaka. Dogovor je da njih trojica (iz grupe) noće u Manastiru Ostrog. Nas dvojica ih pratimo jednim vozilom koje nam je ustupio moj rodjak i pravimo fenomenalne video snimke koje će tv ekipa Scooterame uspeti da iskoristi za njihovu novu emisiju. Dogovor je da ja dodjem u 06h u Manastir Ostrog da odemo na jutarnju službu. Tako je i bilo. U četvrtak 08.09.2011, po završetku jutranje službe krećemo polako po stvari i dalje ka moru.

Idemo kroz tunel Sožine i izbijamo kod Djurmana. Dogovor je da se nadjemo sa Srdjanom, uvoznikom Vespi za Srbiju i Crnu Goru. Nalazimo se sa njim u Rafailovićima i tu smo odmarali dobra dva sata.

Pošto šmo se ispričali sa Srdjom, krećemo ka Budvi. Meni Vespa počinje sve češće da se gasi, velika je vrućina i nemamo gde da stanemo da pogledamo o čemu se radi. Odlučujemo da nastavimo do Boke da stignemo do trajekta. Pošto je trajekt bio spreman ulazimo na brzinu i prevozimo se na drugu obalu. Na trajektu se dogovaramo sledeće. Nas drug Sima je na 5km kada se krene ka Kotoru i tamo će da idu njih trojica, a ja direktno idem u Igalo jer znam da tamo ima servis.

Bez stajanja sam stigao do Igala i našao servis. U početku je majstor bio totalno nezainteresovan, kaže radili su nekad Vespu sada rade kineze. Objašnjavam mu samo da baci pogled, da je u pitanju karburator itd. Već polako odustajem… ali vraća se Damir i kaže ček da vidimo jos jednom to… gde reče da stoji svećica. I tako je poželo. Konstantovali smo da je kapica-lulica izlokana i savetuje mi novu svećicu malo hladniju i novu kapu ali ima samo kinesku. Daj šta daš, Split čeka. I tako zajedno namestismo to.

Za to vreme drugari su se našli sa Simom, jedu pasulj i brčkaju se… Ja priliku koristim i odlazim u selo Prijevor iznad Igala na samoj granici MNE sa HR. To će nam biti sledeće odredište za spavanje. U pitanju je moja kuća. Kuća se nalazi na nekih 300m nadmorske visine.

I tako drugari stižu jedan po jedan, uspon je baš veliki pa smo neke čak malo i pogurali ali na kraju sve je bilo kako treba. Još jedna noć i sutra pravac Dubrovnik. Dogovor je da se sutra u Dubrovniku nadjemo sa našom drugom ekipom iz kluba na vidikovcu na kraju mosta koji nosi ime Dr.Franjo Tudjman.

Na istom mostu se nalazimo i sa Dubrovačkom ekipom Vesparoša i onda zajedno krećemo ka Splitu. Krivine su prelepe, put odlican, pravi se brza i sporija grupa i počinje vožnja. Pauza se pravi u Opuzenu, tankanje goriva itd. U Split stižemo pre mraka.

Pošto smo podigli šatore u kampu, prelazimo na konkretno… neću puno slika, samo mali delić atmosfere…

U Subotu ujutru se formira kolona od 130 Vespi, ulazimo u centar Splita i parkiramo se na samoj rivi. Tu smo posluženi krofnama i sokovima i počinje slikanje i pripreme za sporu vožnju. Inače uspeli smo da u velikoj konkurenciji od preko 130 vespi udjemo u polufinale, što je veliki uspeh za naše društvo. Polufinalista sam bio ja…

Sa Splitske rive idemo na tvrdjavu Klis iznad Splita i tamo pored razgledanja same tvrdjave imamo ručak.

Pošto smo se propisno najeli odličnog pasulja(fadzole kako kažu u Splitu) idemo u Omiš, gde nam je opet organizator obezbedio mini zakusku, srdele i naravno ogromnu plažu za kupanje.

Posle kupanja i druženje idemo na večeru pa onda lagano na spavanje jer se sutra rano ustaje zbog polaska kući. Plan je malo izmenjen, ja prelazim u drugu ekipu koja će se preko BiH odnosno preko Banja Luke vratiti u jednom danu za Bgd. Ostali idu preko Mostara, pa na Sarajevo gde će noćiti, pa će u ponedeljak stici u Bgd.

U nedelju ujutru posle odjavljivanja iz kampa idemo na piće sa preostalim učesnicima CroVespe. Tu se posle popijene kafice i neke pojedene krofne polako pozdravljamo i rastajemo.

Krećemo i pred samu granicu Cro-Bih meni počinje ponovo da se dešava problem sa kapicom svećice. Pošto smo prošli Hr granicu, stajemo na ničijoj zemlji i počinjemo da budžimo staru kapicu pošto se kineska raspala. Ivan preuzima stvar u svoje ruke, ja mu pomažem. U medjuvremenu dva lokalna bajkera staju pitaju treba li pomoć. Mi im se zahvaljujemo malo pričamo itd. Ivan uspeva da namesti staru kapicu i krećemo dalje.
Na jednoj od pauza Jovan predlaže da skrenemo i da posetimo Jajce što i činimo. Pošto je Ivanu COSA počela da gubi snagu on to vreme koristi da malo sredi dovod goriva koji je očigledno u prekidu negde. Po završetku toga i obilaska muzeja krećemo za Banja Luku preko Mrkonjić Grada.

U Banja Luku stižemo u večernjim satima i stajemo da bi se natankali ali i nešto pojeli. Posle obilate klope krećemo dalje, sada obučeni za noćnu vožnju sa fluo prslucima u malo većim razmacima. U jednom trenutku se zaustavljamo u Doboju i shvatamo da smo zbog umora i male nepažnje promašili malo skretanje za Hr auto-put. Planirali smo da, pošto je mrak, odvezemo taj deo puta auto-putem. Vraćamo se nekih 20km i pronalazimo skretanje.

Dolazimo do granice BiH sa CRO i izlazimo veoma brzo na auto-put. Prelazimo i granicu sa Srbijom tako da smo na pragu kuće. U jednom trenutku Ivan počinje da zaostaje i Jovan i Filip ostaju sa njim, jer smo na autoputu Igor i ja već odmakli. Dolazimo na naplatnu rampu u Simanovcima gde saznajemo da ce Ivan svoju Vespu da ostavi na OMV pumpi i doći ce sutra po nju. Maksimalna brzina mu je 50km/h tako da njih trojica idu sada na dve Vespe. Bogi i ja po prijemu te informacije krećemo ka Bgd. Za to vreme drugari iz druge ekipe koja ide preko Sarajeva se javljaju da kažu da su se smestili i da će sutra polako ka Bgd-u.

Sve u svemu preko 1.700 predjenih kilometara na Vespama nas osmorica. Doživljaj za pamćenje. Već u povratku smo pričali kako ćemo da idemo iduće godine u Dubrovnik na CroVespu, kojim putem i koliko dana ranije treba doći na skup i kada se vraćati jer smo shvatili da je povratak bio malkice naporan posle celodnevnih druženja u Splitu na CroVespi.

Drustvo Ljubitelja Vespe Beograd, je obećalo da ce ići u Split i obećanje je ispunjeno.

    

Zaključeno je komentarisanje.