Utisci sa Prvog međunarodnog moto-turističkog Relija

Zima se lagano bliži kraju, nazire se proleće i polako pripremaju motori za izlazak iz garaže. Cirade se još ne skidaju, ali se pročešljava oprema, listaju se katalozi, pregledaju kalendari za novu moto-sezonu… tiho ali sasvim pouzdano, ta sezona 2009 je tu pred nama, možda još mesec dana, dva za one strpljivije. Jednom rečju, pravo, ali i krajnje vreme da se tek formirana Asocijacija motociklista Srbije izjasni pred svima o vlastitim kapacitetima i potencijalima. Na sastanku svog najvišeg tela, pored polemika da li smo spremni za Reli kroz Srbiju ili ne, hrabro se ipak odlučuje. Hoćemo. Sve ostalo je tada izgledalo lakše…

– Halo?
Znate, mi smo…da, motoristi, znate oni što organizujemo davanje krvi…niste čuli? Nema veze, ustvari smo hteli da vidimo uslove za smeštaj….ne može samo za jednu noć? Hvala, nema veze.

…i tako u nedogled. Ipak, s vremena na vreme baš kad čovek pomisli da na ostrvu nema nikoga, odjednom niotkud iskrsnu mali tragovi na plaži i… to bude to. Pogodak.

-Halo?
Mi smo bajkeri, oni što daju krv, imamo neke vikend vožnje, deda-mrazovi smo na motorima za Novu godinu…Ma nemojte? Gledali ste nas za Novu godinu, e baš mi je drago što Vam se svidelo. Mi bismo na Reli došli i do Vašeg mesta za koji mesec. Stvarno želite? Sjajno!

I tako, mic po mic, dođe i taj juni mesec. Mislili smo da ne znamo gde nam je glava tokom čitavog maja, ali u tek u junu smo shvatili da smo u maju preterivali. Prvi nam je put, nema nekih posebnih iskustava, mnogo toga je urađeno u zadnji čas. Prvi ručak nosimo sa sobom, kuva se do ranih jutarnjih sati, a tada se dovršavaju i brošure za učesnike. Nalepnice stižu sa prvim motociklima, nepredviđeni problemi u izradi i sve rezerve vremena su potrošene. Nemamo pojma koliko će uopšte motora doći na start ispred Skupštine.

Onda se polako pritisak i adrenalin stišavaju, otupljuju se lagano i čula i sve se smiruje kao mleko u šolji. Kako bude – biće. Idemo na pumpu. Na pumpi su skoro svi iz organizacije. Dobar znak i more samopouzdanja, vremenska prognoza plus ova nasmejana i raspoložena lica, to je stvarno baš dobar znak.

Zatim pred Skupštinu po novo prijatno iznenađenje. Natovareni motori, veseli učesnici, policajci pod konac, počinjemo sa brifinzima prepuni utisaka. Samo da nas ne oda mimika na licu…. Dobra atmosfera, ali vreme je neumitno. Otrežnjenje stiže tiho poput stihije i nemilosrdno kao i svako otrežnjenje uopšte. Mi znamo da ovo radimo prvi put, od ključne je važnosti da i učesnici prepuni poverenja u nas to što kasnije saznaju. Treba to poverenje opravdati, ljudi su potegli izdaleka, više ništa drugo ne postoji osim toga. Tako je počelo.

Reli je krenuo svojim tokom, vožnja kroz grad u defileu je naša teritorija, to znamo, u tome smo dobri. Dobro za samopouzdanje organizatora i redarske službe. Izlazimo na autoput i krećemo disciplinovano u kolonama. Odlično za samopouzdanje učesnika. Sve ide kako treba, polako se budi dan, a sa njim se kolone međusobno upoznaju i do kraja Relija uglavnom – stapaju u jedinstvenu simbiozu na dva točka. Ne, ne dišemo kao jedan, naprotiv, svako za sebe uživa drugačije, onako kako mu odgovara. Nekome ne odgovara nešto, odgovaraće drugo. Četiri dana ćemo se upoznavati i nećemo disati kao jedan, ali kada završimo, e tada je već moguće da onaj konačni uzdah ispustimo kao jedan. Svako za sebe, ali kao jedan. Teško je to objasniti, mora se probati….

Verovatno je neko očekivao i konkretnije o dešavanjima, ali naslov ovog teksta je o utiscima. Autor ne bi bio iskren kada bi napisao još nešto osim svojih najsnažnijih utisaka, a oni su u redovima iznad. Sve što se na putu dalje dešavalo, uglavnom je vodilo ka onom finalnom uzdahu, onom uzdahu koji je svako od nas za sebe ispustio, a sve je to činilo jedan veliki zajednički uzdah. Uspeli smo.

Uspeli, da…. ali ne u tome da stignemo nazad, ne u tome da stignemo na vreme, ne u tome da stignemo da obiđemo sve što smo planirali. Uspeli smo da se združimo toliko da jedni drugima postanemo svoji. Uspeli smo da doživimo ono što do tada nismo doživeli. Uspeli smo da ta četiri dana postanu jedan deo naših života, jednako važan kao i svi ostali veliki događaji u životu.

E tome je posvećen taj uzdah.

Direktor Relija

    

2 Komentara za “Utisci sa Prvog međunarodnog moto-turističkog Relija”

  1. Pablo says:

    Nije bilo lako, ali je bilo nezaboravno iskustvo kroz koje bih rado opet prošao bez razmišljanja. 🙂

  2. vili planinc says:

    nema takvog relija u evropi iako sam bio na 10 fim relijama . ma nisu fim reliji slabi, ove godine idem u belgiju a pre toga u beograd ako me primite da sudjelujem.takve dobre trase treba organizovati svake godine.

Zaključeno je komentarisanje.