Sreda, sreda, e pa šta je

Sad u sredu nisam imao šta pametno da radim, pa rek’o da obidjem kuću u selu koje se nalazi blizu Aleksinca. Već mesec dana planiram to da uradim, ali nikako da nadjem vremena… Na kraju je ispala jedna vrlo lepa tura od nekih 640 km koja me je totalno ispunila, pa mislim da bi bio red da je podelim sa vama.

Polazak u 7:30 iz Beograda, vožnja Ibarskom do Kraljeva uz kratku pauzu za klopu kod prodavnice u Ljigu koju će “glavni odbor” BJB-a sigurno prepoznati…

Od Kraljeva idem uzvodno uz Ibar sa namerom da vidim srednjovekovni grad Maglić. Prvi put sam išao ovim putem i skroz sam se oduševio — prelepa priroda i fenomenalan put sa još boljim krivinama, ma UŽIVANCIJA je preblaga reč da se opiše vožnja ovim predelom! Parkiram motor u podnožju Maglića, prelazim preko mosta i penjem se gore. Tvrdjava izgleda mnooogo lepo i deluje vrlo očuvano, osećao sam se kao da sam na srpskoj verziji Mašu Pikčua.

U povratku počinje kiša što vožnju čini ne toliko uživajućom kao u odlasku, ali nema veze… preko Mataruške banje, manastira Žiče, Vrnjačke banje i Trstenika put me vodi do drugara u selu Velika Drenova.

Posle obilnog ručka i kratkog odmora nastavljam do Kruševca, na kratko se srećem se Easy Riderom i potom nastavljam do Ribarske banje.

Odatle, uz pomoć nekih starih vojnih karata pokušavam da presečem do mog sela koje se nalazi nekoliko kilometara odatle.

Ovako izgleda prvi deo puta za koji se moze reći da je sredjen, a onda kreće zemlja, blato, pesak i ostale “pogodnosti” na kojima bi mi zavideli vlasnici čistokrvnih motocross mašina… Ipak, i Versys se nekako bori sa svim tim i baš pred još jednu kišicu stižem do prvog sela… Uf radosti kad sam video asfalt!

Pošto je kuća u selu na mestu, ovom prilikom obaveštavam BJB auditorijum zainteresovan za pravljenje nekakve turice po ovom delu Srbije, da se vrlo lako možemo organizovati za smeštaj, roštilj i ostale propratne aktivnosti…

Počinje da pada mrak, pa nastavljam do drugarice koja živi u Nišu da prespavam. Tu je i pogled na iGo koji je savršeno odradio posao i koji me je neverovatnom preciznošću vodio sve vreme (naročito sam fasciniran poznavanjem ulica i njihovog smera po Kraljevu i Nišu!)

Povratak ujutro oko 8 sati… Morao sam da priložim dokaz moje paranoje pošto sam motor vezao za banderu, prekrio ciradom i stavio Xenu iako sam ga parkirao preko puta ulaza u policijsku stanicu.

Malo me je smorilo što treba da se vraćam auto-putem kao i činjenica da je padala kiša, ali dobro… palo mi je lakše nego što sam mislio, tako da sam bez pauze stigao do Beograda držeći putnu brzinu u opsegu 100-160 u zavisnosti od inspiracije i toga da li su bili aktuelni lokalni pljuskovi ili je bilo suvo i sunčano…

Autor dejang

    

Zaključeno je komentarisanje.