SAJAM: Gracioznost jednog dizajna

Kada jedna nacija vekovima obeležava svoje biće umetnošću kakvu joj pružaju jedan Ticijan, DaVinči ili Tintoreto, onda ne treba da čudi što samo u samo nekoliko poteza olovke jedan Pinifarina ili Đuđaro predefinišu pojam dizajna automobile u pojmove koji koketiraju do neprepoznavanja sa pojmovima umetnosti. Italijanski dizajn je odavno sebi licencirao pravo da automobilsku industriju pretvori u svoj umetnički atelje, ali nikad do sada nije toliko jasno uočena odlučnost da se na isti način okrenu i ka dizajnu dvotočkaša, kao pto smo to mogli videti na ovogodišnjem Sajmu u Beogradu.

Kada pomenemo tako nešto, jedna greška brzo pada u oči – dvotočkaš kao termin za lako, graciozno i nadasve prevozno sredstvo visokih performansi u gradskim uslovima, neumitno je izgubio monopol u korist trotočkaša. Težak udarac koji posebno teško pada onima koji tradicionalno teško prihvataju koncepciju dvotočkaša bez rezervoara među kolenima pa do sada ni skuterima nisu mogli da priznaju pripadajuću poziciju.

Ipak, uz vrhunski dizajn predstavljen na štandu Piaggio-a, Aprilie i Moto-Guzzi-ja, treći točak lakše pada i onima koji su treturali treći točak kao i treće oko – jeres koju treba proterati nemilosrdnim ignorisanjem.

Vekovi umetnosti očito su utkani u perfektan spoj savremene lepote, jednostavnosti, a opet raskošnosti i funkcionalnosti, objedinjene u modelima izloženim na Sajmu. Zaokruženi prelepim promoterkama u interesantnim kostimima, gotovo da su uspeli ukloniti knedlu iz grla koja je neminovna prilikom čitanja cenovnika. Koliko će domaće tržište uspeti da proguta knedlu o kojoj se priča, vreme će pokazati, ali čak i ako se to ne desi u dovoljnoj ekonomskoj meri, ostaje osećaj pripadnosti svetskoj dizajnerskoj eliti kada se u domaćim sajamskim halama, a zatim i prodajnim salonima, može susresti gracioznost jednog dizajna sa zapadne obale Jadrana.

    

Zaključeno je komentarisanje.