Tour Around Serbia 09 – U Golupcu

Prvog dana Relija započelo je uhodavanje i uštimavanje čitavog karavana. Krenuli smo autoputem i to se pokazalo kao najbolja varijanta za to uhodavanje. Posle izlaska sa autoputa, polako smo se bližili Dunavu koji smo tek na Srebrnom jezeru ugledali. Ručak i samo Srebrno jezero učinili su da se nismo nauživali baš u pogledu na Dunav koji na tom mestu ionako nije onako raskošan kakav ume da bude. Znali smo da nas onaj pravi Dunav tek čeka….

Prvi motori brujali su drumom 30-ak kilometara da bi se odjednom stvorio ogroman zaliv pred njima. Vidik je oduzimao dah a Dunav se baškario u svojoj svetlucavoj lepoti poput omanjeg mora. Pogled kroz vizir kacige nije mogao da otkrije gde tačno nastavlja dalje Dunav da teče, izgledalo je kao da je tu kraj. Prve grupe su već lagano klizile kroz gradić Golubac, pozdravljane od meštana koji nisu hteli da propuste ovakvu atrakciju. Za njih je ovo svakako bio spektakl, događaj kakav se ne viđa često. U sasvim uređenim kolonama, 150 motocikala najrazličitijih boja, veličina i zvukova auspuha, nabijalo je atmosferu oduševljenja koja se očas posla uspostavila između meštana na ulicama i motociklista Relija.             Prelep osećaj.

Kako je za nama polako nestajao ovaj živopisni gradić gotovo čitav smešten na obalama predivne i moćne reke, tako se ispred nas ukazivao krajolik specifičan samo za ovaj deo puta – duboki useci u stenama poput džinovskih svodova natkrivali su sjajne krivine na našem putu, dok je niz put krajnje nezainteresovano talasao Dunav. Zadovoljstvo vožnje na dva točka podignuto do tačke bliske savršenstvu. Iz krivine u krivinu, sve dok pred nama nije zasijala na podnevnom suncu Golubačka tvrđava. Ovde stajemo ali ne znamo šta očekujemo od naših domaćina. Prekratko vreme za pripreme nije nam dozvolilo detaljniji dogovor, tako da sve mora biti oprošteno. Videćemo kako su nam se domaćini pripremili.

Parkiranje motora po grupama, raspoređivanje i raspremanje, pale se cigarete, rasteže se, vade se fotoaparati…negde sa strane nalazi se i odbor za doček, sa sve ekipom iz Doma zdravlja za svaki slučaj, već prema našoj molbi. Rukovanje i upoznavanje, a zatim brz prelet preko organizovanog programa. Otvara se gepek kola i iznosi fenomenalan burek. Sokovi i ostalo posluženje već su ponuđeni našim relistima, osmeh prijatne iznenađenosti zari nam svima lica nesvesno. Naši domaćini to toliko predano i od srca rade, da ostajemo u čudu kada se usred svega toga zaori dobrodošlica sa improvizovane bine. Posle reči iskrene dobrodošlice, kratke ali od srca, propraćene aplauzom sa naše strane, iznenađenja tek počinju. Preslatka dečica, uz zvuke pesme Sve bi seke ljubile mornare izlaze da nam predstave svoju ritmičko-plesnu tačku i to uvežbano i bez treme, kao da to čitav život rade. Sjajno, ostajemo zatečeni od glave do pete. Pa ta deca su preslatka!

Ne stižemo da se oporavimo od iznenađenja i gromoglasnim aplauzom to pokazujemo, ali nova tačka, novi kostimi i nova koreografija već osvajaju naša srca i ne dozvoljavaju nam da skinemo osmeh sa lica. Nismo očekivali ništa slično, a ne uspevamo da se oporavimo od prijatnog iznenađenja. Gledajući ovu dečicu, shvatamo polako odakle ovim ljudima tolikodomaćinskog, toliko želje da nas ugoste, toliko ljubavi za nekoga koga prvi put vide. Sada je jasno, tome se uče od najmanjih nogu.

Aplauz za aplauzom, smenjuju se ovacije ali vreme nas lagano sustiže i ja dajem znak vođama grupa da prikupe svoje ljudstvo i polako se pripreme za polazak. Aparati i dalje škljocaju, navlače se kacige, pale se motori ali osmesi su i dalje na licima. Dok stojim sa podignutom rukom kojom puštam start grupa koje nastavljaju dalje putem kroz samu tvrđavu, mislima nikako ne mogu da se odvojim od ovih veličanstvenih ljudi, sjajnih i srdačnih domaćina. Na polasku stežem ruku svojim domaćinima iskrenim stiskom koji traje i danas…

    

1 Komentar za “Tour Around Serbia 09 – U Golupcu”

  1. Jovan Vlah says:

    Bravo. Prelepo opisano. Zaista je bilo fantasticno!

Zaključeno je komentarisanje.