Tour Around Serbia 09 – Negotin

Put od hidrocentrale ka Negotinu za mene je ostao uglavnom obeležen dvema stvarima, jakim vetrom koji zaista prija na motoru i utiscima iz obilaska Hidrocentrale Đerdap 2. Misli su mi se smenjivale uglavnom vezane za te dve stvari. Posle izlaska na magistralu vetar više nije bio baš tako prijatan, pa je usledila borba sa vetrom koji je sve više jačao. Ubrzo smo se odvojili prema Negotinu i moju pažnju počinje da privlači ova varošica  svakim metrom sve više. Ulazimo ulicama do prostora za parkiranje i odjednom se oko nas stvara gužva kao u košnici. Mnoštvo se ljudi vrzma, gledaju nas, osmehuju se, a mi tražimo mesta za parkiranje predviđena za našu grupu. Posle kraćeg čekanja, svi se polako osovljujemo na noge i ostavljamo iza sebe motore ne bismo li videli taj Negotin.

Eee, Negotin, stvarno prelep gradić. Prema programu Relija, priključili smo se policijskoj manifestaciji u centru grada kao posebni gosti i partneri te proslave. Prethodne noći olujni vetar je pokidao deo štandova predviđenih za ovu manifestaciju, te je napornim radom u zadnji čas sve dovedeno u prvobitno stanje, ali to nije umanjilo sam spektakl koji se spremao i počinjao praktično još od našeg dolaska u Negotin. Nalazimo i za nas predviđen štand na kome bismo Nataša i ja malo reklamirali čitavu našu priču, i sa koga bismo delili malo našeg reklamnog materijala, a posebno zanimljive trake za glavu.
Prilaze nam dečica i raspituju se ko smo to mi. Uz smešak objašnjavamo sve što žele da znaju, dajemo im trakice, ali uvek neizbežno pitanje ” mogu li da dobijem još jednu, za sestru!”.

Slatki su, deca kao deca, a mi ne možemo da odolimo, u tren oka su nas okupirali i izdelili smo sve trake dok smo se okrenuli. Ako, bilo nam je drago videti kako se jedni pred drugima šepure sa trakama oko glave.

Gužva je sve veća, program počinje, šetamo se glavnom ulicom i uživamo u događaju. U momentu otvaranja oficijelnog dela iz krletke puštaju bele golubice da se vinu u nebo što je tako lepa simbolika trenutka, da nema onoga kome nije otelo misli u tom momentu, a verujem i u svakom prisećanju na taj detalj.

Volim da idem na moto-skupove iako ih već neko vreme unazad biram jer sam prošla skoro sve skupove kod nas pa je vreme da odlazima na one koji mi se posebno svide. Začudo, u Negotinu se čuje buka motora ali ne podseća na moto-skup. Nekako kao da je ta buka motora priličnija ovom izmešanom kovitlacu posetilaca, policije koja je domaćin priredbe i motociklista, kao da ne pripada nekom izolovanom mestu za moto događanja. Ranije to nisam primetila, ali sada mi se učinilo da je ta bukamotora ovde potpuno pristala. Zanimljivo mi je bilo kad sam pomislila o tome.

Prošle smo park, pogledale štandove, pogledale spomenike, nebrojene osmehe koje smo usput sretale iskoristile smo da zaokružimo atmosferu i taman kad je bilo najlepše, sti že znak da se spremamo za pokret. Uf, ponovo kaciga, oprema, formiranje kolone…koliko god da je to lepo i da idemo u neke nove lepe krajeve i mesta, ponekad je umelo da mi tako teško pada sedanje na motor, naročito kada je ovako lepa atmosfera kakva je bila u Negotinu.

Mala pauza za nas je gotova i vreme je za nastavak puta. Polako se skupljaju grupe,ali….? – Fale Makedonci! – Vidim Natašu i Dakija kako prilaze preko parka i smeju se. Šta se dešava?

E sad, zamislite jedan lep trg , a na trgu vatrogasna brigada policije demonstrira vežbu gašenja požara i puštaju penu za gašenje požara, pa baš na tom trgu naši Makedonci imaju “pena party”. Deca iz Negotina utrčala u penu a među njima, kao Guliver sve ih nadvisio naš relista i svi uživaju. Nataša kaže da ćemo ih opet morati čekati. Pa što se onda smekeš, pitam je. Kaže, ne mogu a da se ne smejem situaciji kad sam ih videla! Dolazim, a oni veselo i razdragano, do kolena u peni, slikaju se i gađaju se penom! Divno!

Negotin sada već sav okupljen oko grupa koje se spremaju za start i u urednim kolonama kreću dalje. Pozdravljeni od strane mnoštva srdačnih Negotinaca lagano vijugamo ulicama prema magistrali. Odmah pri izlasku na magistralu, oštar bočni vetar raščišćava sa svim utiscima koje smo poneli sa sobom. Otrežnjujuće intenzivno, vetar duva tako da svi vozimo nagnuti u desnu stranu boreći se da se održimo na motoru povremeno. Koliko uspevam, bacim pogled na okolinu koja je zaista kristalno jana i vidljiva. Pejzaži se smenjuju dok idemo prema Zaječaru, a gomile oblaka čine sliku celovitom. Oblaci se igraju nad nama dok mi nastojimo da se održimo na motorima a da pritom ne izgubimo tempo. Zanimljivo je sve to na neki čudan način, probudi u čoveku i malo takmičarskog. Svojevrstan izazov nam je svima izgleda prijao na određeni način. Ipak, pred samim Zaječarem stajemo da se zbijemo radi prolaska kroz Zaječar i to nam baš prija. Relacija nije bila velika, ali je bila nešto napornija i zaustavljanje je došlo u pravi čas.

Ironično, ali tada gubimo i kontakt sa vetrom koji ostaje negde iza nas da izaziva neke druge bajkere, a mi nastavljamo dalje našim putem.

    

2 Komentara za “Tour Around Serbia 09 – Negotin”

  1. misha says:

    zaista sjajno opisano,za trenutak sam imao osecaj da sam i ja bio sa vama….ovaj tekst budi emocije,zaista….

  2. Jovan Vlah says:

    Meni je ova deonica najvise ostala u secanju po neverovatno jakom bocnom vetru, Neki put mi se cinilo da se u krivini moram naginjati na suprotnu stranu od uobuicajene da ne bi izleteo sa puta. A i policajac “Techa” se pobrinuo da ako ga zelim pratiti u stopu, moram voziti na granici svojih mogucnosti. Upravo u svemu tome je bila prava lepota.

Zaključeno je komentarisanje.