Tour Around Serbia 09 – Jutro u Kladovu

05:45 i zvoni mi alarm na telefonu.Spremna ustajem da krenem na posao……posao?? Ma ja sam na reliju! Uff sad mi je lakše. Ali zašto onda zvoni alarm???

Jaoooo, pa sendviči, vreme da se nahrani gladna “bratija”. Pospana i zbunjena oblačim se i izlazim iz sobe našeg smeštaja u Karatašu. Napolju predivno jutro, još uvek stoje jasni znaci kišne noći, motori uredno poređani ali pokisli i prekriveni lišćem……joj kad ustanu vozači, plakaće nad svojim ljubimcima. Usput srećem Pabla koji isto kao i ja ide na “zadatak”. Prvih par koraka ćutimo uz onako kulturno proceđeno “dobro jutro”. A onda pitanje, “čekaj gde idemo?” Pa da, trebaju nam sastojci za spremanje sendviča, e sad bi valjalo probuditi one koji imaju ključeve kombija!!!

Uz put srećemo Slovence,koji u punoj opremi rade mini servis nad svojim ljubimcima, veselo dobacuju “dobro jutro”. Široki kez sa moje strane i dobro jutro, a u meni neverica ” nisam valjda svima namestila alarm na 05:45, al’ sam moćna”, hahahaha, ma ljudi spavajte kad već možete!! Ali ne, oni su disciplinovani, imaju kod sebe plan relija i tu piše da je u 9:00 polazak i oni uredno spremaju mašine, svaka čast!!

Kafa, potrebna mi je kafa jer mi mozak spava. Odlazimo do prodavnice gde usput i kuvaju kafu, ali nas oni upućuju na mali papir na kome piše da rade od 9:00. Bedak. Skuplja se intendantska ekipa i svako ima svoj zadatak,  još uvek ne pričamo puno, ubedačili smo se zbog kafe….. e sledeći put umesto vreće za spavanje prvo kuvalo stavljam u kofere!!

Hmm, moram da napomenem da tog dana , pošto je bio drugi dan relija, još uvek nisam znala da Makedonci poseduju tu čarobnu spravicu. Podelili smo se pa neko seče hleb, neko sir, neko šunku, neko pakuje, ali svi zajedno radimo i polako se razbuđujemo i bez kafice, na teži način doduše. Kao što je bilo i za očekivati, samo što smo se navikli na ideju da ćemo početi jutro bez kafe, kafa je stigla, ali nismo imali vremena da je popijemo jer smo bili isuviše zaueti poslom. Baš nam nije bilo suđeno da tog jutra popijemo kafu, ali neka, posao smo uspešno završili.

Ok, sendviči spremljeni u rekordnom roku i vreme da se krene. Svi već na motorima, ali ne krećemo. Postavljaju se pitanja, jel’ to mi ovako stojimo da bismo se slikali,  jel’ ovo neka vežba …….neeeee, ne može sve proći glatko, dvojica učesnika relija su imali mali udes na benzinskoj pumpi pa čekamo da se razreši situacija. Knedla u grlu, valjda je sve ok. Da, u redu je, samo smo morali biti potpuno uvereni da je sve u redu jer tako pravila i nalažu.

Posle tog malog zastoja krećemo sa petnaestak minuta kašnjenja. Ali ne zadugo. Staje Makedonac iz naše grupe i veli ” nešto čudno mi čuka na motorot “. Šta ti čuka sad,pa nismo prešli ni 500m. Stajemo da bi proverili stanje motora, onako odokativno sve izgleda u redu. Sedamo na motore (naravno moram da napomenem ono skini kacigu, rukavice, otkopčaj jaknu, pa opet stavi kacigu, rukavice,zakopčaj jaknu i tako u nedogled).

Posle samo jedne krivine opet on staje. “Čuka!!”, ajde opet isti scenario, sad već rešeni da radimo servis. Otvaramo kofer sa alatom, kad pogledamo, a Makedonac je ujutru vezao pak tregere tako da oni dodiruju branik zadnjeg točka, i kad natovareni sednu na motor, oni još jače prianjaju uz branik, stružu isti i “čukaju!!”. Problem rešen, skinuti pak tregeri i više ništa ne čuka. Idemo dalje.

Prva stanica Đerdap 2, silazimo na plažu ispred hidrocentrale. Vetar duva, parkiramo se i dele se sendviči za doručak. Dolazi i autobus od hidrocentrale po nas da nas povede u obilazak reprezentativnijih delova kompleksa. Svi uredno sedamo u autobus koji je došao da nas pokupi i sad očekujemo vožnju (neki već izvadili piliće kao na ekskurziji!), kad posle dva minuta vozač otvara vrata i kaže “stigli smo”.

Za 300 m ste slali autobus??” Pa, uzbrdo je!”- odgovara vozač. Kraljevski!! Izlazimo a autobus se vraća po sledeću grupu i tako sve dok nisu svi koji su želeli da pogledaju o odslušaju o ovom veličanstvenom kompelksu nisu došli. Slušamo predavanje o hidrocentrali, divimo se vidiku koji nam se pruža opčinjeni gigantskim turbinama, stvarno nisam to tako zamišljala! Deo istorije je pred nama, lagano nam promiču sećanja iz nekih davnih vremena. Trenutak odvojen za ta sećanja prija, psoebno nama koji smo imali časti i zadovoljstvo života u nekadšnjoj velikoj državi. Vidim da je trenutak osvojio i ostale, ima čežnje u očima i rečima ostalih učesnika relija i vidi se kako nas sve plave uspomene. Trenutak veoma prija.

Ne želimo više da arčimo autobus, sad je nizbrdo, mala šetnja bi nam prijala.  Vraćamo se na motore, oprema na sebe, čekamo znak za okupljanje grupe, izlazimo na startnu liniju i dobijamo signal za start i krećemo put Negotina. Za nama ostaju veličanstveni pogled i delovi istorije a mi sa sobom odnosimo onaj naš trenutak.

Story by Trinity

    

4 Komentara za “Tour Around Serbia 09 – Jutro u Kladovu”

  1. misha says:

    zaista sjajno i prelepo…

  2. ande says:

    прашање за TRINITY : Ќе ја имаме ли честа и оваа година да бидеме во вашата група?
    Прекрасен текст и фотографии но многу кратко за таково доживување.
    Се гледаме на стартна линија
    Поздрав од Македонија!!
    ,,Македонци опет Ви касните,,
    ,,Абе сакаш малку кафенце?,,

  3. Trinity says:

    Na nas ce ni bide cest pak da bidete nasi gosti, a se razbira deka ce bidete vo nasata grupa!!!
    Edvaj cekam da dojde juni i da se vidime!!
    Za kafe se nadevam deka istreniravte(imavte godina dena), vo sto pokratok rok da skuvate kafe, da go ispiete i da bidete spremni za start. Golem pozdrav do site Vas. Natasa

  4. Jovan Vlah says:

    Na prolasku u defileu kroz Kladovo mogao sam pretpostaviti kako su se osecali partizani-oslobodioci kad su prolazili krozi neko mesto. Ovako srdacan docek, kakav smo tamo imali nisam mogao ni sanjati. Ostace mi trajno u lepom secanju.

Zaključeno je komentarisanje.