Negotin – Zaječar – Knjaževac

Posle novog pokušaja, malo mi je trebalo vremena da se nakanim, mada u poslednje vreme nisam baš nešto voljan da piskaram ali iz poštovanja prema dragim ljudima-koji su najznačajniji deo ove priče-evo utisaka.

Već izvesno vreme planiram neku turnejicu po istočnoj Srbiji pa se Zaječarska gitarijada nametnula kao obavezna destinacija.

Krenuli smo iz Mladenovca u četvrtak 04.08.11. sa promenljivim vremenom, uz uveravanja mog ličnog meteorologa da nema obilnijih padavina, i nije ih bilo do Donjeg Milanovca, da bi uz kraće zadržavanje u Požarevcu nastavili dalje.

U Golupcu smo jedva prošli tvrđavu od šlepera, našli divno mesto na obali Dunava u D.Milanovcu, sreli dva motora iz Hrvatske, upoznali srećnog slona i onda pobegli pod pečurku, jer je “mali prodor” (meteo.termin) prerastao u produžani pljusak.

Dalje je bilo zanimljivo. Kišna odela su radila posao a mi se probijali kroz bujice i ponešto pribeležili. Namera je bila da se dovučemo što dalje, a to je na kraju bilo Kladovo. Tu smo uz pomoć taksiste i bajkera Neše (hvala) pronašli sobu i … glavobolja i pegla pa hitna i predivno medicinsko osoblje. Prosto da ne poveruješ koliko su bili predusretljivi i ljubazni (bez ikakve nadoknade), posebno Dr.Ljubomir Paunović. Mala boca i Gorica ponovo na nogama i fit.

Sledeći dan je krenuo,naravno najpre uz kaficu, slatko i rakicu, obilazak HE Đerdap I i podsećanje akcijaških dana u Karatašu. Pošto je “Violeta” potpuno profunkcionisala stigla je i da nabere divlje kupine za slatko.

Put nas je dalje terao ka Negotinu. Za mene je bilo iznenađenje da nema serpentina, da je put odličan i predeli živopisni. Plaža u Brzoj Palanci je skrenula pažnju a mi nastavili dalje.

U Negotin smo stigli nenajavljeni i prvi put sreli Zoku “Ribolovca”. Čovek je odmah završio posao i posvetio nam punu pažnju. Dok smo čekali da se spremi (ja uz Z.pivo a G. icetea) društvo nam je pravio njegov otac i sve je bilo kako da se znamo od vajkada.

Zoka je onda počeo da nam ispunjava želje. Najpre nas je odveo na Rajačke pimnice i izvanreno vino.

Onda nas je vratio u Negotin na nezaboravnu ovčetinu u pacu pa na roštilju i pokazao HE Đerdap II i plažu. Mogao bih ja tu sada da pišem hvalospeve, ali ništa ne bi moglo da dočara vreme koje smo taj dan proveli zajedno a mi smo srećni što smo imali privilegiju da upoznamo ovakvog čoveka

Posle male intervencije na izbušenoj gumi, pustio nas je da idemo dalje, uz razumevanje da treba da pogledamo i glavni cilj našeg putovanja -COTTON PICKERS- pobednike Zaječarske gitarijade. Kao što sam već negde napisao za one kojima treba prevod “moja deca”.

O samoj gitarijadi neka pišu drugi, a mi smo to veče upoznali još jednog divnog čoveka,Rilleta. Našli smo se kod takmičarske bine i ja sam pijuckao i bodrio . Rille čovek bez poroka (prema rečima njegove babe : kad ne piješ, ne pušiš, ne juriš šta se već juri, šta bre ti radiš ? Dobro je da makar teraš taj točak!), odremao malo na astalima umesto da čuva opremu, i sačekao da nam spakuje motor i stvari u garažu pa da krenemo na Staru planinu na konak.

To je bila avantura. Prvo smo morali da dovršimo krečenje, ovršemo žito sa praistorijskim drešom, a onda na spavanje u pospremljeni prostor dok je on sebi uzeo apartman. Dalje se niije moglo pa smo preduzeli inicijativu i smarali ga pijući kafu i rakicu.

Malo ga je grizla savest-zato smo ga slikali na rkljici , tako da smo svratili u manastir gde se venčao, a pošto je od nas ostala samo senka produžili smo do Knjaževca

Nedelja i povratak su teško pali većini, prvo jer se završava jedna lepa epizoda, zatim bila je neverovatna vrućin koju ni Bovansko jezero nije moglo da ublaži, provetravanje preko Kruševca, Kraljeva i Kragujevca (Pazarski ćevapi su po oceni svih bili odlični) ni rashlađeno piće u mojoj garaži. – Slika sa ovog dela nemam zbog baterije.

    

1 Komentar za “Negotin – Zaječar – Knjaževac”

  1. stevan_sd says:

    ovcetina u pacu pa na rostilju, u kojoj kafani to ima da se proba?

Zaključeno je komentarisanje.