Na more skuterom od 50 kubika

I to da doživim… Slušao sam vremensku prognozu za taj period od oko 10 dana i odlučio da krenem u nedelju 3. septembra. Pregledao varijator, gume nove, svećica nova pa polako. Poneo sam alat medju kojim i gedoru za točak i čepove i specijalno šilo za krpljenje tubeles gume. U gepek prostor ispod sedišta je stao i alat i još dosta toga. U kofer je stalo malo manje, ali farmerke, trenerka, i još ponešto, dok sam u najmanji od svega toga – ranac – stavio sve ostalo; pribor za higijenu, veš, majice, itd.

Krenuo sam tačno u 05:00 iz jednog naselja u Rakovici. Ibarskom magistralom, koja je istini za volju kao staklo, stigao sam lagano do Stepojevca gde silaskom u kotlinu nastaje prava mora. Magla i vlaga koja kvasi sve. Motor mokar, naočare mokre, rukavice mokre, a ja smrznut ko nikad! Nikada se nisam tako skočanjio. No dobro, sa odmorima od po 15 minuta sam stigao do Rudnika uz koji sam se u gornjoj fazi peo sa 45 km/h. To je ništa. To je trajalo smešno minuta jer motor ide dobro. Posle Rudnika sam stao da jedem i odmorim i sebe i motor 15 minuta i malo uhvatim prvo sunce. U Sevojno pre Užica sam stigao oko 10 sati što i nije neko vreme, a videćete kasnije i zašto. Tamo sam bio kod prijatelja i nastavio put mora oko 11:30. Neko je spomenuo nešto tipa logistike. Imam dobre prijatelje maltene svugde, naravno logistika je bila i u džepu jer sam bio spreman na sve neprijatnosti tipa šlepovanja, stavljanja na voz i vraćanja kući.

Preko Zlatibora klasika – teško jer idem 45 na sat, ni manje ni više. Stižem relativno brzo do Partizanskih Voda, dalje put Kokinog Broda, Nove Varoši, preko Zlatara i dalje. Stižem do granice, stajem na divno mesto u kanjonu Morače punog brzaka i virova i spuštam nekim putem skuterom do skoro same vode i parkiram kod nekog bagera. Tu se odmaram na predivnom mestu, toplo je i klopam i usput berem smokve što me jezivo obradovalo. He, he, he…

Nastavljam put Podgorice i stižem u Budvu u 18:00. Nalazim se sa svojom tamošnjom logistikom, sestrićima i prijateljima i provodim dane vozikajući sa svaki dan do Ploča, Trstenog i ostalih dobrih plaža nekada i po nekoliko puta dnevno. Odlasci do Herceg Novog, Kotora i drugih mesta dole u Crnoj Gori je već za mene klasika jer i kad idem kolima to upražnjavam, ali doživljaj je mnogostruko lepši motorom. Dole sam u jednom salonu video Apriliu Sportcuty 200ccm i mislim da je to moj sledeći skuter.

Nazad krećem posle 10 dana drndanja i vožnje po Crnoj Gori, ali ovog puta pišem i beležim vremena i kilometražu. Krećem iz Budve (cajger 6584) u tačno 5 sati ujutru. Ovog puta idem preko Cetinja jer su mi rekli da je odličan put i stvarno, put je za svaku pohvalu za razliku od puta Podgorica – Petrovac pa i kroz novi tunel. Kod table Podgorica (6642) sam bio u tačno 06:02. Uzbrdo prema Cetinju je išao ne manje od 45, a najcesce 55 na sat. Spuštanje je bilo i do 80 na sat. Nastavljam bez odmora do prve pumpe(3,57L) posle Podgorice i tu odmaram ne više od 10 minuta. Stižem preko Kolašina i Kotline gde sam se opet smrzao u Bijelo Polje (6773) u 08:40. Opet sipam čorbu (3,67L). Na granicu (6787) stižem u 09:00 i tamo se zadržavam 10-ak minuta. Nastavljam ka Novoj Varoši i najviše sam se bojao uzbrdice jer pamtim kako sam se dugo vremena samo spuštao u polasku na more, ali sam to prešao k’o ništa sa prosečno maksimalnom brzinom od 55 – 60 na sat što me baš iznenadilo.

Moram se osvrnuti na diskusiju po pitanju šlepera. Nisam stvarno imao velikih problema sa njima. Možda sam jednostavno imao sreće. Stvarno ne pamtim da me neko ispizdeo. Sve sam prelazio jer naidju i oni na kolonu, na serpentinu. U Novoj Varoši (6850) sam bio u 10:30 i ladno prejeb’o sva crvena svetla za naizmenično propuštanje i kolone na koja se čekalo zbog radova na Zlataru uz kratak odmor zbog fotografisanja pejzaža tako da sam kod Partizanskih Voda na Zlatiboru (6898) na pumpi (3,70L) bio oko11:15. Krenuo sam odmah, ali u nameri da nadjem lepo mesto gde cu da klopam (pile), naravno livadu gde ću moći da upijam sunce i otkuliram. Popeo sam se, mislim da su to Bele Zemlje, i nastavio onda nizbrdo ka Užicu. Našao sam super mesto, jeo, dremnuo do 13:00 kad sam krenuo put Beograda.

Svratio sam kod prijatelja u G. Milanovac (7030) i na pumpu (3,9L), ali sam se kratko zadržao jer sam hteo da stignem kući, zbog istina loših farova, po dnevnom svetlu. Po Ibarskoj magistrali je bila prava mrtva trka izmedju mene, tipa sa Bravom kojeg sam kao i neka 2 Audija A8 prelazio čak 3 puta jer su svako malo nailazili na kolonu. Bilo je zajebancije usput jer su mnogi videvši skuter SO Rakovica palili 4 migavca, dizali palac, he, he… I toga je bilo celim putem. Naravno, mogu misliti kakvim su me epitetima obasipali oni koji su uživali u svojim toplim kabinama kola i kapirali nenormalnim moj poduhvat. U Beograd t.j. kod moje zgrade u naselju koje pripada opštini Rakovica bio sam u tačno 17:05.

Eto. I to sam video . Moram reći da mi skuter nije ni zaštucao ceo put. Kroz svu onu mokru magluštinu, gde je bio motor mokar kao da sam prošao kroz najveći pljusak nije ni kašljucnuo. Prešao sam tačno 1456 kilometara. Ono što mi je nedostajalo, da zadovoljim i one koji misle da hoću da kažem da je sve bilo super, jeste nešto kubika više, društvo sa drugim skuteristima, bolja oprema zbog hladnoće i na kraju vetrobran koji bi mi uveliko pružio ugodnije putovanje, veću brzinu i lakše kretanje, manju potrosnju. Eto baš ovih dana mi je u Slijepčeviću kod Šapca crkla uljna pumpa i zaribao mi je motor u nekoliko navrata i – prozvečao (ko ima ideju šta to može da bude nek mi javi). Izvadio sam alat, iscureo ulja i napravio mešavinu da bih došao do kuće. Videćemo na kakav ću odziv naići u firmi gde sam kupio skuter jer je u garanciji.

Zahvaljujem se svima koji su imali strpljenja da pročitaju celo ovo moje štivo i koji su dali doprinos lepoj i zdravoj atmosferi temi koju sam ja otvorio. Hvala svima na savetima, pogotovo svima koji ste mislili da ću tek da odem na put. Žao mi je što nemam opet 20 godina samo zato što bih onda imao smelosti da predložim osnivanje kluba ljubitelja skutera jer mi za više i nemamo nego za eto neki skuter i da se organizuju zajebancije, putovanja, roštiljijade, slaninijade, he, he, he…

I ako vidite nekog prosedog na Kymco Vitalitiju ili na plavo zelenom metalik bajsu na Adi ili vas neki mali rastura na basketu na Adi to je – moja malenkost. He, he, he…

Nije isto živeti i – biti živ…

Autor nntom

    

Zaključeno je komentarisanje.