Muzej vazduhoplovstva

U svom arhitektonskom, istorijskom a posebno kolekcionarskom smislu, na ovim prostorima jedinstveni Muzej vazduhoplovstva smešten je pored beogradskog aerodroma Nikola Tesla. Zgrada već iz daleka svojim izgledom može da zaintrigira i privuče posetioce. Za autobuse i automobile tako ponekad može biti i tesan parking koji se može po potrebi i proširiti, ali za motocikle, ovaj muzej je jednostavno stalno otvoren. Ukoliko nema mesta na oficijelnim parking mestima, motocikli će se naprosto smestiti uz neki od aviona ili helikoptera izloženih na platou ispred muzejske zgrade. Ko tu kome tačno čini čast, da li letelica motociklu ili obrnuto, sporedno je pitanje, tek uspomena na takvo parkiranje motocikla neće brzo izbledeti iz sećanja posetiocu.

Ipak, istorijat izgradnje ove zgrade nosi sa sobom nešto kontroverzi, usporavanja i dosta muke, ali sama izgradnja Muzeja privedena je kraju tek 1988. kada je otpočelo i postavljanje prve stalne izložbe, koja je svečano otvorena za javnost 21. maja 1989. godine.

Iako se kroz stalnu muzejsku postavku veoma slikovito i plastično može sagledati kompletna istorija domaćeg vazduhoplovstva, ona nudi i paralele sa opštim razvojem vazduhoplovstva u svetu u godinama kada je taj razvoj vršio značajan uticaj na domaće napore za osamostaljenjem u aeronautici. Razmenama koje se i danas vrše sa kolekcionarima širom sveta, kolekcija izložena na dvoetažni prostor od preko 6000 kvadrata predstavlja jedinstvenu retrospektivu gotovih primeraka vazduhoplova sve do najsavremenijih komada koji su pripadali Ratnom vazduhoplovstvu. Ipak, eksperti u ovom području smatraju da najveću vrednost kolekcije Muzeja predstavlja zbirka izloženih lovaca i lovaca-bombardera među kojima se nalaze primerci nemačkog “meseršmita ME-109”, engleskih harikena i spitfajera, ruskih jakovljeva JAK-3 i iljušina IL-2, i američkog B-47 tanderbolta.

Posetiocima će pored izloženih modela malo dinamike uneti i prikazani delovi “nevidljivog” američkog bombardera F-117 i lovca F-16, kao i bespilotnih letelica oborenih u ratu 1999. godine. Ovaj deo izložbe posebno je atraktivan za posetioce jer predstavlja jedan od retkih dokaza neravnopravne borbe vođene pre više od jedne decenije na nebu iznad Srbije.

U središnjem delu izložbe prikazani su domaći mlazni avioni “galeb”, “jastreb” i “orao”, konstruisani u Vazduhoplovno tehničkom institutu u Žarkovu, proizvođeni u fabrikama “Soko” i “Utva”, koji su se pročuli na međunarodnim izložbama i aeromitinzima. Najupečatljiviji je i prvi Orao, penzionisan sa sve upisanim brojem časova naleta kao najvećim priznanjem koje jedna letelica zaista može dobiti. U prostoru iznad aviona prikazano je i više domaćih jedrilica, kojima su obučavani piloti jedriličari ali i postizani brojni domaći i svetski rekordi u vazduhoplovnom jedriličarstvu.

Može se pisati mnogo više o ovom Muzeju, ali se nikada neće uspeti u potpunosti preneti onaj ugođaj koji zaista poseta ovom jedinstvenom prostoru, može priuštiti svom posetiocu. Svojevremeno spontano zaključeno od strane jednog motocikliste koji je prvi put parkirao ispred Muzeja, obistinilo se još dosta puta: Neverovatno, skora sa najdubljim poštovanjem sam skinuo kacigu dok sam gledao ovaj muzej, a mislio sam da je moj motor stvar koju najviše poštujem na svetu.

    

Zaključeno je komentarisanje.