Luksemburg – Beograd u jednom danu

Naručio sam novi motor… kakva radost! BMW R1200GS – Adventure – full options + menjač enduro. Idem na vrlo kratak godišnji odmor iz Gabona (Afrika, tačno na ekvatoru) za Srbiju; ne mogu da dobijem duži odmor od 10 dana ukupno. Kažem ukupno što znači 2 dana avionom od Libreville-a preko Pariza do Beograda, i isto tako prilikom povratka. Znači ostaje mi ukupno 6 dana da preuzmem motor u gradu Saarbrucken na granici Nemačke i Luxembourg-a, stignem u Beograd motorom, ocarinim motor, registrujem motor, da se provozam malo po Srbiji i nazad na “arbajt” u Afriku…

Krenuo sam iz Libreville-a avionom 29.04.2008. u 22:00, stigao u Pariz ujutru u 06:00. Sutradan 30.04.2008., čekao na aerodromu i uzleteo iz Pariza za BGD oko 09:45… stigao u BGD oko 12:00, porodica me sačekala kako i doliči pravom “gastosu”. Sledi dobra srpska trpeza (supruga mi je odlična kuvarica – to je razlog što imam 112 kg).

Sutradan 01.05.2008. obećao sam momcima iz BJBikers-a da ću doći ispred muzeja “25 maj” da se upoznamo; Crna Mrlja, Lalajko, Pablo i da vidim drage prijatelje Davora i Jozefa iz okoline Novog Sada. Kako obećao, tako i uradio. Pozajmio motor od druga (Boki – caffe pizzeria “Slonče” Zemun) Yamaha XJR 1300 i došao.

Sutradan 02.05.2008. imam avion u 06:00 ujutru za Luxembourg preko Frankfurta. Na aerodromu u Luxembourg-u me čeka moj stari prijatelj Michel Turk (predsednik komisije za turizam i ekologiju UEM-a). Krećemo njegovim kolima za Saarbrucken da preuzmem motor, spavaću kod njegove prijateljice i sutradan krećem na put. Michel me odvezao do grada (sela) Shengen, gde mi je vrlo ponosam pokazao gde je začeta Shengenska zajednica (njemu izgleda dosta bitno, meni totalno nebitno).

Shengen… jaka stvar (Srbija je lepša).

Motor je preuzet, ključ je dobijen, ima li ko sretniji od mene ?

Verujte…….najsrećniji čovek – sam ja.

Sutradan 03.05.2008. – krenuo sam u 05:50 iz Luxembourg-a, čeka me put od 1.511 km (toliko je pokazao cajger kada sam stigao u Beograd). Još pre puta sam sam sebi postavio jedan mali izazov, mogu li ja sada sa 51 godinom starosti da odvozam ovu razdaljinu u komadu… Rekao sam sebi – probaj i videćeš, ako ne budem mogao, spavaću negde usput u Austriji, Sloveniji ili gde me već bude uhvatio umor.

Navigaciju sam spremio sinoć na jednom papiru (kao što vidite na slici, to je stari način, ali i ja sam star – zar ne?).

Znao sam da je motor dobar i dogovorio sam se sa BMW dilerom da mi ga razrade i urade prvi servis kako bih ja mogao da ga vozim brzinom koja mi odgovara. Gospodin Matthias Gerber je uradio sve po dogovoru (Nemac je to), pripremio je i svu vozačku opremu koju sam tražio.

Krenuo sam i oduševljen vozio… vozio… pomalo stajao kako bih popio kafu i cigaretu (loša navika) i onda vozio… uživao… vozio…

Prvi odmor posle 1 sat i 15 minuta vožnje (sat u foto aparatu pokazuje Afričko vreme; tačno vreme na fotografiji je 07:05).

Ljudi ovaj motor je fotelja na dva točka! Kakav zamor – nigde me ništa ne boli, oduševljen sam.

Kroz Austriju, normalno – malo kiše, glupo bi bilo bez nje u Austriji… Kiša pada… ali ne po meni. Ovo je super kako dobro štiti ovaj vetrobran.

U Austriji posle ručka susret sa nemačkim BMW bikerima… Brzina kojom vozim je 160 – 180 km/h, u koferima i top-case-u nalepili Nemci nalepnicu “sa koferima ne brze od 180 km/h” i ja se toga pridržavam.

Možda sam dosadan, ali motor je super konforan – oduševljava me kako koči i kako leži – primera radi, na autoputu (nizbrdo) pre slovenačke granice sustignem jedan plavi auto “Punto” (verovatno Abarth) i momak krene po krivinama nizbrdo da pegla 170 -180 km/h, ja za njim… i tako smo se vozili jedno desetak minuta, motor miran… leži kao pegla. Momak u kolima (Austrijanac) na kraju nizbrdice uspori i pozdravi smo se, ja nastavih ka Sloveniji, on kući (verovatno).

Pauze se redjaju… kafa, koka-kola, cigarete, gorivo… a, da – da ne zaboravim informaciju. Motor ovakvom vožnjom troši (po bord kompjuteru 8,3 litra na 100 km) znači mogu da predjem do rezerve oko 350 km. Daleko je to od onih skoro 700 km na reklami za Adventure-a (istina kada se vozi 90 km/h).

Uglavnom krajem dana oko 20:00 stizem na Hrvatsko – Srpsku granicu… i normalno počinju problemčići… treba napraviti carinsku propratnicu. Policajac mi kaže “nemaš zeleni karton, idi izvadi!” Ja mu objašnjavam da imam privremenu registraciju na 15 dana i… odem i platim 80 evra zeleni karton na mesec dana, zatim špediter napravi potrebnu dokumentaciju i preda carinicima i… počne čekanje da gospoda carinici izadju i vide motor, tojest da pročitaju broj rama. Posle nebrojeno cigareta… izadje carinik i za 5 sekundi pogleda motor i pita ” A koliko košta?” Ja mu kažem da ima fakturu priloženu u dokumentaciji… i on mi preda papire i vrati pasoš.

22:50 – krećem sa granice… noć… far dobro obasjava, mada mislim da su dodatni farovi neophodni za bržu vožnju.

Stižem u Zemun ispred kafića “Slonče” u 11:30… NISAM UMORAN… super. Prešao sam 1.511 km za ukupno 17 sati i 40 minuta, od toga efektivne vožnje negde oko 10 sati, ostalo je bilo stajanje, odmaranje, granice… Nije loše za matorog biker-a kao što sam ja.

Malo priče sa drugarima u kafiću i oko 02:00 parkiram ispred kuće. Žena me čeka, radosna… kaže “Bravo majstore, ipak nisi toliko mator, vidiš uspeo si ono što si naumio!” Ja ponosan, radostan… najsrećniji čovek na svetu.

Odvozao sam ono što nisam bio siguran da ću moći… zahvaljujući pre svega – odlicnom motociklu BMW R1200GS – Adventure (model 2008). Molim manje iskusne motocikliste da se ne ugledaju na mene… ovo je bilo moje neko ludilo… dobro je prošlo – tim bolje.

Autor Marokanac

    

Zaključeno je komentarisanje.