Južni Kučaj

Pošto prvi put smeštam ljude u planinarski dom, nisam znao kako će reagovati na prljave bajkere, pa sam za ovu izvidnicu pozvao samo par ljudi da opipamo teren. Pošto smo bili fini prljavi bajkeri, ljudi su se složili da nema problema da nas bude i više; čak je i poželjno, tako da će od sledeće godine pored Kepijade ovo biti još jedno zvanično enduraško okupljanje. Ima terena za krave i kamile (afrike i super tenere), a ima i za kros cvaje – za svačiji ukus po nešto.

Subota ujutru nas je dočekala slanom na motorima. Plan je bio da se krene oko 9-9:30, ali zbog hladnoće nam se nije kretalo tako rano. Zato smo na voznju krenuli oko 10:3.

Kepo i ja sečemo planinu kroz teže terene i zapuštene šumske puteve dok Raca ide okolo asfaltom i čeka nas u Despotovcu. Svraćamo u motel u Sisevcu, trenutno zapušten i ne radi. Mesto gde smo se slikali je nekad bila bašta motela koja je vrvela od ljudi.

Otprilike u isto vreme stižemo u Despotovac, okrepljujumo se kafom, kupujemo vodu i pravac Lisine odakle krećemo na ono zbog čega smo se i skupili – 100tinjak km neprekidnog offroada bez izlaska na asfalt i kontakta sa civilizacijom.

Kod izletišta Vinatovaca nalećem na druga iz srednje škole koji vodi neke opštinare u obilazak. Planiraju da ulože još malo para u promociju onoga što im je na dohvat ruke – netaknute prirode. Nagovaram ga da ne komercijalizuje mesto, pravi ljubitelji prirode će ga naći i bez odštampanih brošura 🙂 Lepo se nasmejao i ponudio nas užinom. Oni su taman završili sa klopom, ali je dovoljno ostalo za malu četu, a ne našu malu grupu. Zato sa zadovoljstvom prihvatamo ponudu 🙂

Malo vozimo, malo pauziramo, ne žurimo nigde.

Ovde DRZ nailazi na šumskog rodjaka. Hteo sam da ih sparim da vidim šta će da ispadne, ali mi se DRZ pobunio. Kaze Timberjack je mator, debeo i ruzan 😉

Vraćamo se taman pred mrak. Uz meze, rakijicu i pivce prepričavamo dozivljaje i razmenjujemo utiske, a zatim na spavanje, ima i sutra da se vozi.

U nedelju ujutru vodim Kepu na malo teže deonice pune velikih uspona. Zu se naši hard endurci pokazuju u pravom svetlu.

Što se mene tiče, bilo je jako lepo. Jedva čekam sledeću godinu da proširimo ekipu i krenemo u osvajanje kučajskih divljina…

    

Zaključeno je komentarisanje.