Jedan lep dan

E pa prica ide ovako. Pogledao ja u petak vremensku prognozu za subotu na yubc sajtu i vidim oblacno BEZ kise temperatura 19 stepeni. Jutro suncano mozemo sestra i ja da idemo na put. Kod Lipovacke sume pocela da pada kisa. Do Lazarevca smo vec bili debelo oprani i resili da se vracamo kuci. I tako je to slavno proslo…

Posto sam ja prilicno uporan resih da probam ponovo. U ponedeljak gledam prognozu ovaj put na TV-u (na greskama se uci) za utorak predvidjeno super vreme i 24 stepena. Moze! A da zaboravio sam da spomenem gde idem: Divcibare, Bajina Basta(BB), Perucac, Tara, Zlatibor.

U utorak 9.00 sve spremno i mogu da krenem ovaj put sam. Po ko zna koj put ove godine idem Ibarskom do Lazarevca tj. do OMV pumpe kod mesta Celije. Par metara pre OMV je skretanje za Divcibare ima putokaz. Dalje put ide ka Mionici i sve do nje je put dobar/odlican. Odatle pocinje penjanje na Divcibare i los put a negde ga i nema tj. nedostaju delovi asvalta skinuti jer su bas tad radili i krpili put verovatno je to vec zavrseno dok ovo citate ali opet je put dosta los. Dobra strana toga je sto mora da se ide sporije pa moze i malo da se uziva u pogledu koji postaje sve bolji i bolji sto se vislje ide. Dolazim do vrha gde su odmaralista sve je uglavnom prazno, renoviraju hotel Divcibare valjda ce proraditi tu se nisam zadrazvao jer sam bio mnogo puta kao mladji idem malo dalje prema Kosjericu (mozda 2 km od hotela) i izbijam na vidikovac gde ima kucica i moze malo da se odmori uz bruka pogled. Cajger kaze malo preko 120 km tj vremenski 2 sata i 15 minuta voznje(bilo bi brze da nisu radili put). Tu malo odmaram i pricam sa nekom zenom koja mi daje korisne savete sta bi mogao da obidjem uglavnom sve sto sam i planirao ali me podsetila da bi mogao da obidjem i Mokru goru tj. ono Kusturicino etno selo gde je sniman film “Zivot je cudo”. Moze.

Idem dalje, spustam se prema Kosjericu i tu je put dobar i ima zanimljivih krivina, lepo! U Kosjericu pitam neke ljude da li ima put ka BB posto na jednoj karti imam ucrtano a na jednoj nema. Kazu oni ima i da idem do Varde pa levo prema Jakalj-u. Savet: Obavezno pitati mestane sta smatraju pod pojmom “put”. Do Varde put nije tolko los a odatle makadam. Pitam nekog seljaka kolko jos ima makdama do asvalta, veli on 2-3 km. Savet: za seljake i vreme i km su prilicno relativni pojmovi. Nekih 5-6 km moj bike je imao prilike da dokaze off road sposobnosti (kome jos treba V-Strom). Onim koji ne bi da se upustaju u ovakve avanture tj. ne voze enduro preporucujem neki drugi put od Kosjerica.

Dalje put me vodi preko Kostojevica i Rogacice prema BB. Tu se vec izbija na Drinu pored koje ide put pa je pogled lepsi. Tu negde je i ovo mesto Krivi vir (ako sam dobro zapamtio) gde moze da se odmori pored same Drine verovatno moze i neko pice da se popije ali nije sank radio kad sam ja bio.

Idemo dalje. Kroz BB samo prolazim i dolazim do hidroelektrane i zastajem da slikam, kasnije je zabranjeno slikanje.

Sa druge strane brane Perucac i jezero. Tu pravim pauzu 20-tak minuta,pogled odlican, da je leto verovatno bi se oladio malo u jezeru.

Odatle se penjem na Taru sto je trebalo da bude jednostavno da nije zatvoren tunel koji vodi ka Mitrovcu zbog asvaltiranja. Opet sam prinudjen na kozije staze na koje me upucuju mestani ovaj put poucen iskustvom saznajem da ima oko 5 km makadama (penjanja) sto smatram podnosljivim posto sam vec doktorirao off road voznju. Posle dosta zajebancija konacno stizem do Mitrovca tu se malo odmaram, jedem i raspitujem za put dalje. Vreme: 15.15 predjenih 230 km.

Odlucujem se da obidjem krug oko Zaovinskog jezera. Nekih 5 km od Mitrovca dolazi se do raskrsnice gde biram u kom smeru cu da idem oko jezera. Odlucujem se da skrenem levo sto preporucujem svima koji ne voze enduro ili nisu iskusni soderasi. Put nije los obilazi se oko Zaovinskog jezera ali ima tu jos nekih malih jezera. Da li treba da spominjem da je pogled wooooow.

Posle nekih 70% obidjenog kruga oko jezera dolazi se do raskrnice (ima neka kafana na cosku) gde se levo skrece za Mitrovac. Kao sto sam vec rekao ko nema iskustva sa soderom a ponekad i blatom bolje da se vrati istim putem kuda je i dosao. Prilicno umoran dolazim opet do Mitrovca. Trebalo mi je vise od sat vremena da obidjem tih 20-ak km oko jezera sto zbog spore voznje zbog razgledanja a vise zbog onih 30% loseg puta. Dalje idem prema Kremni. Nemam vremena da svracam do odmaralista. Od Kaludjerskih bara do Kremne je put mnogo dobar sa opakim krivinama (kome jos trebaju Alpi). Da nisam bio umoran i da se nije smrkavalo otisao bi jos jednom gore-dole. Treba reci da je na Tari uglavnom sve dobro obelezeno putokazima.

Od Kremne se ide nekih 15 km i dolazi do Mokre gore. Napomena: skretanje za Etno selo (tj. Drven grad Mecavnik da budem precizan) je sa desne strane pre cesme i ja nisam video nikakav putokaz nego me je kasnije uputio neki mestanin. Inace cela Mokra gora je u etno fazonu i ima raznih stvari razbacanih na vise mesta. Ja sam obisao samo malo odamh pored puta i etno selo.

Ulaz u selo se placa 160 din (po meni mnogo). U sustini nema nista posebno da se vidi galerija, prodavnica etno dzidzabidza, pekara, restoran, biblioteka, bioskop. Zao mi je sto nisam imao vise vremena da pogledam kratak film (verovatno ukljuceno u cenu karte) verovatno je zanimljiv. Inace u restoranu je sedeo Kusutrica ali nisam ja paparaco pa ga nisam ni slikao (a nisam bas ni neki njegov obozavaoc). Tu sam uhvatio zadnje zrake sunca za jos koju sliku i polako povratak kuci.

Morao sam da odustanem od plana da svratim do Zlatibora da pojedem pljeskavicu i odmorim malo pored jezera… drugi put. Radovi na putu i obilaznica do Uzica tj. Mackata.

U Uzice ulazim da se malo odmorim i pojedem prvi normalni obrok tog dana. To je pravi grad udjes 100m i odmah naletis na 5 fast food-ova. Vec je pao mrak i malo me minula zelja za voznjom a ceka ne bas kratka voznja kuci. Da li treba da spominjem da je bilo malko hladno pri povratku… Skinut asvalt kod Gornjeg Milanovca, ali posle onih kamenjara ovo mi je zezancija. Kuci sam oko 22.30 posle predjenih 575 km i oko 12 sati aktivne voznje. Opaka putna brzina.

Za kraj treba reci da ovu turu definitivno treba ici po lepom danu. Verovatno bi ona Tara po tmurnom danu delovala malo sablasno. Takodje bi trebalo ici leti kad je dan duzi pa da se to lepo provoza po danu. Najbolje bi bilo da ostati po koji dan na Divcibarama, Tari i Zlatiboru pa prosetati i obici sve, ali sto se tice samo voznje ovo je mnogo dobra tura.

Autor Peca

    

Zaključeno je komentarisanje.