Hedonizam ili Mazohizam – pitanje je sad!

Motor nisam vozio nedelju dana, nije se imalo kada, nije se imalo ni goriva na kraju krajeva… Za tih nedelju dana, dinar po dinar skrpih za rezervoar goriva! Za one koji ne znaju, rezervoar je za mene 500din, koliko god da benzin koštao! Da ne dužim kako i zašto, obukoh untercigere i potkošulju jer je juče padao sneg te kao je malo prohladno i pravac u brdo! Radni je dan, nema lovaca da me zamene za „sitnu“ divljač ili da se svete što im rasterujem divljač! Inače, to je savet broj 1 za svaki OFFroad – vikendom nikad na vožnje dok je sezona lova!

Vremenske prilike su u najmanju ruku interesantne, hladno je, tek je par stepeni iznad nule ali je sunčano kao da je pravi letnji dan! U senkama, gde nema direktne sunčeve svetlosti se još ponegde zadržalo pomalo snega, čisto da ne bude zabune koje je godišnje doba u pitanju!

Krenuh tako sav srećan što ću malo da osetim vožnju i po blatu – al ne zadugo! Već posle pedesetak metara po traktorskom putu vidim ja da ne će to teško ići! Zadnji kraj stalno proklizava a prednji se šeta kao da je ispod led a ne blato! Čim točkovi osete neki kanal ili usek u putu, odmah skliznu u njega i izbacuju me iz ravnoteže! Posle par stotina metara i pokušaja da se većom brzinom malo smiri motor – što se zamalo pokazalo kobnom greškom morao sam da stanem!

Gledam u čemu je problem, zadnja guma je nova ali izgleda da nije dorasla zadatku, šare su se napunile blatom i točak nema grip… Češkam se po glavi i onda mi sine da treba da smanjim pritisak u gumama! Odlomim grančicu i odokativnom metodom smanjim pritisak u gumama i nastavim dalje! Istu pauzu sam iskoristio da skinem rukavice i potkapu jer već počelo da bude vrućina i da se teško diše!

Već počinje uspon i manji bagremari! Vozim levom stranom „puta“, ne da bih se pravio englez već iz razloga što je leva strana više u senci te se nije svuda otopilo blato i točak manje proklizava! Brzina je i dalje ispod proseka jer ne mogu da kontrolišem motor, ovde su useci mnogo veći i izraženiji, verovatno zbog vode koja se sliva nizbrdo posle kiša! Ne mogu ni da vozim stojeći motor, kako bi trebalo – vozim sedeći sa obe noge raširene kako bih se vratio u ravnotežu kada točkovi otklizaju! Da probam da još malo smanjim pritisak!

Nastavljam dalje, sada nizbrdo sa palačinka gumama skoro, jeste malo bolje ali je više nema vrbaka da prave senku a i ovo je sunčana nizbrdica pa je put blatnjav i to već nije vožnja več mučenje i prelazi polako iz hedonizma u mazohizam!

Nadam se da će put dalje biti malo bolji ali postaje sve gori i gori. Vidim ja da će dalje teško ići, sav sam mokar od znoja i nemam daha a nisam ni silazio sa puta! Neki voznju po ovakvom putu i ne smatraju OFFroadom!

Vidim da će dalje baš teško ići a i već sam došao na teren koji ne poznajem, sve manje ima njiva a čoveka nisam nigde ni sreo usput – samo srndaće koji beže glavom bez obzira kada me vide! Sezona je lova i plaše se čoveka u ovo doba više nego inače. Mada kada malo bolje razmislim, i ne ličim toliko na čoveka, tj. lovca sa ovom jaknom i kacigom i još na motoru – više ličim na medveda na bicikli… Bilo kako bilo, čim sam video prvu livadu a da nije poorana, srenuo sam sa puta jer više nisam imao snage da se borim sa blatom! Čak sam isključio i pomisao da se vratim istim putem, olenjilo se i nema se kondicije kao nekada… rešio sam da okušam sreću van puta!

To se pokazalo kao pun pogodak! Korov jeste visok ali guma ima za šta da uhvati ispod trave i već mogu da prebacim u drugu pa i treću brzinu! Jedino što treba biti obazriv kada se prelazi sinor! Iako su ove parcele poodavno orane zadnji put, na međama OBAVEZNO postoji visinska razlika ili jarak između! Samo da se na vreme uspori, polako pređe u drugu parcelu i onda ponovo po gasu! To je pravo uživanje, konačno da osetim malo vetra u lice i da uživam u vožnji – da zadovoljim svoje hedonističke potrebe!

Nailazima na stari bunar i odmah se javlja žeđ, dosadašnja vožnja je bila baš naporna a ja nisam poneo vodu sa sobom! Nikada mi OFFroad nije ovako teško pao! U bunaru ima vode ali nemam čime da je zahvatim!

Pitam li se koliko ima ovakvih bunara u okolini koji nemaju i ovo malo konstrukcije kao ovaj? Šta ako samo odjednom upadnem u neki koji je zarastao u korov? Ima trave koja mi udara i u ruke dok vozim po ovim livadama, lako je da se neki sakrije u takvom korovu! Malo se sustresem i pomislim da nisam takve sreće/nesreće i vidim napuštenu kuću u blizini bunara.

Znam da su ljudi nekada živeli na ovim terenima, u blizini svojih njiva, nekada davno kada nije bilo struje i ostalih blagodeti modernog društva! Sada ovde niko ne živi, oko trećine parcela se obrađuje, jedna trećina su livade a ostatak su bagremari ili manje šume i šiblje… Ali svako malo se naiđe na neku davno napušenu kuću!

Ovu poslednju izgleda samo zub vremena obilazi i polako je troši. Bio sam slobodan i radoznao da vidim ima li ičega, kapije nema, srušena je, nema ni brave na iskrivljenim vratima.

Stari šporet, još stariji kravet, stalažice sa kutijama, gomila rita na podu… budi neke ne tako drage uspomene, zatvaram vrata, ostavljam sve kako sam našao – uostalom ništa nisam ni dirao i nastavljam dalje!

Pogled je divan sa ovog brašceta, vidi se neko selo na drugom ili trećem brdu, njive, neke se čak i bele od snega i mraza… Voleo bih da vidim ovaj prizor kada padne sneg i sve se zabeli! Ko zna možda će i biti prilike – ako ne poskupi gorivo! Kako se penjem više uz brdo i dalje od puta, sinori između parcela su sve teži za prelaženje jer to više nisu samo razori već neko šiblje puno trnja, kupinjaci, šipurci, glog – ni sam ne znam čega sve nema! Moram da vozim i po pedesetak metara niz među kako bih našao iole zgodan prolaz!

Na kraju se trud uvek isplati! Ili se nadje neka trošna kuća ili par srndaća – kojih ima mnogo, stalno me neki uplaši čak i pre nego ja uplašim njega! Na jednoj livadi sam naišao na tri drveta u interesantnoj formaciji!

Ne znam zašto ali kada sam video prizor i sada kada gledam ovu sliku, koja nije ni polovina prizora, pomislim na Serengeti! Ne znam zašto baš na Sereneti ali me podseća na Afriku!

Sledeća livada je blagi užas, najblaže rečeno! Na svaka dva metra se nalazi kanal, usek, dubok oko 40ak centimetara i tako niz celu livadu! Nikako da odgonetnem od čega i zašto je to tako!

Na kraju livade, više nema livada, samo neko šiblje ali nekako uspevam da se dokopam puta tj onoga što je nekada bio put pre dosta godina! Upao sam u traktorski kolotrag, još više produbljen vodenom erozijom i nikako da izađem iz njega. Kanal pun lišća a ispod lišća moj arhineprijatelj – blato! Točak ponovo prokizava, počinje veća uzbrdica i točak već kopa u mestu, ne može da me uspenje!

Pokušavam da izbacim motor iz kolotraga i da probam sredinom puta ali više nemam snage! Moram da stanem, skinem kacigu i otkopčam jaknu! Žedan sam kao nikada i ne mogu da se povratim! Probam da se zavaram malo snegom, da ovlažim usta! Naravno, prvo sam se uvetio da nema tragova divljači i da sneg nije žut! Nije kao voda! Na kraju sam protrljao lice snegom, malo ga držao u ustim dok se ne istopi pa uspljunuo te sam se malo osvežio!

Vraćam se motoru – palim ga ali on neće da se pokrene, točak kopa u mestu! Vraćam se metar nazad pa probam ponovo – ista stvar! Na kraju sam ustao sa motora, pola gasa u prvoj i malo ga pogurkivao te smo nekako krenuli! Uspenasmo se uz brdo gde sam odmarao jedno deset minuta! Ponovo mazohizam! Ne smem ni da se otkopčam jer sam potpuno mokar od znoja ispod duksa!

Nastavljam dalje, sada je to već ko zna koje brdo po redu, silazim sa traktorskog puta i nastavljam preko livada – mnogo lakše – ponovo hedonisam u svom izvornom obliku! Htedoh da uhvatim pejzaž, odaljio se desetak metara i nisam ni čuo kada je motor kljoknuo, kada sam se okrenuo vidim da je prilegao – i on se umorio!

Ponovo se smenjuju livade sa većim ili manjim rastinjem i opet se nađem u ćorsokaku, iza livade nema druge livade – samo bagremari! Pa da probamo malo i krz šumu!

IMG_0038Umorio sam se od dosadašnje vožnje i već ne mogu lepo da odaberem putanje i loše procenim rastojanje između stabala pa malo malo i udarim koleno ili očešem stopalo ili lakat! Stajem da se opet malo odmorim i uživam u prirodi! Nigde nikog nema, tek poneka srna protrči, onako graciozno preskakući grmlje! Kada je gledam čini mi se kao da usporeno skače, trči, trči, trči i onda graciozno poskoči, kao u slow-motionu i nastavi! Ili sam baš umoran ili je onaj sneg koji sam pojeo bio kvaran pa mi se priviđaju stvari… Odmor koristim da malo skinem blata sa prednjeg točka! Za ne poverovati je kako se teško skida, uz blato se nahvatalo trave pa je kao armirani beton! Nekada su se tako kuće pravile – od blata i trske!

Opet izbijam na mesto odakle puca vidik! Vidim svoje selo, vidim auto-put, znači nisam se izgubio, na dobrom sam “putu”? Divim se malo pogledu i gledam u strmu nizbrdicu pa nastavljem dalje! Ne može ona biti toliko strma koliko sam ja žedan!

Nekako se spustih dole, povukavši sa sobom stog sena koji se začaio za sve moguće delove motora! Posebno je bio interesantan trenutak kada sam hteo da skrenem u drugi bagremar na samoj nizbdici pa mi motor otklizao jedno pola metra niže a noga ostala zapletena u neki korov! Skoro pa sam napravio špagu na motoru! Nekada sam mogao da uradim špagu al je prošlo par godina od poslednjeg puta! Morao sam da ugasim motor pa da ga navalim na nizbrdicu i da se nekako odmrsim! Upleo sam se kao mače u kučinu!

Već vidim prve kuće, nailazim i na put nasut šljunkom – to je uživancija, mogu da opletem po gasu i ohladim mašinu! Komadići blate lete na sve strane, otpada od točkova, sa strane izgledam kao blatna fontana na točkovima – smejem se ispod kacige! U daljini vidim vikendicu i nešto što mi liči na česmu – istog trena okrećem motor u tom pravcu!

Prilazim česmi i molim boga da radi! Nema nigde električnih vodova pa sam skeptičan! Možete da zamislite moje oduševljenje kada je potekla voda! Kako sam halapljivo pio tu vodu – kao nikada u životu! Preporodio sam se! Pio sam pa se odaljim pod česme pa se vratim za još koji gutalj i tako nekoliko puta! Vidim i tablu pored vikednice! Treba da dopišu i stavku o pojenju ožednelih motociklista!

Odatle već okrećem motor polako prema kućil. Biram taj nasuti put i vozim baš oštro po njemu! Vidim da se približavam bari pa se pomislim što da ne! Dodam još gasa i uletim u baru! Podigao sam toliko vode da mi se sa nadstrešnice na kacigi slivala voda čini mi se! Istog trenutka su mi se čizme napunile vodom! Šta ima veze, ionako idem kući a i super je prilika da malo operem motor! Isto sam uradio i sa svim ostalim barama! Motor skoro potpuno čist! Za ne poverovati! Ali se zato cedila voda iz obuće!

Sada sam se već potpuno ohladio, boli me skoro svaki mišić i svaka kost u telu! Bilo je to 30ak baš napornih kilometara, hedonizam sa elementima mazohizma! Ipak kada se ovako stavim na “hartiju” i pogledam slike ne mogu a da ne zaključim da ima elemenata hedonizma u ovom mazohizmu…

Do sledećeg OFFroada – pozdrav od mazohiste!!!

    

Zaključeno je komentarisanje.