Enduro Uživanje

Ima li što ljepše no kad radite ono što volite a plus vas za to i dobro plate. Radim za mrske nam okupatore :D (stare i nove) i da bi na djelu pokazali saradnju dvije države a da ta saradnja nije samo da mi tj oni (mislim na strance) daju pare ovoga puta smo mi tj oni (mislim na našu državu) dali neke pare da ih mi tj oni (mislim na okupatore) pametno potroše.

Ako je ko shvatio što sam rekao da nastavimo no neznam đe stadoh :D . Pošto je jedan od partnera iz priče min turizma, normalno je da je priča bila vezana za poboljšanje turističke infrastrukture. Da ne davim, Crna nam Gora je poznata kao raj za planinare ,bicikliste i motocikliste… Uopšte ljude koji vole prirodu i već je dosta urađeno na markaciji staza, rekonstrukciji planinarkih domova ali treba još dosta toga uraditi. Između ostalog napraviti i dosta skloništa duž staza da bi putnici namjernici imali đe da sklone glavu u slučaju nevremena.

Pošto smo takvi kakvi smo (mislim na nas), jednom biciklističkom klubu trebalo je dvije godine da se nakani da prođu jednu stazu u dužini od 700km i predlože mjesta za skloništa a uz to da im bude doobro plaćeno. Kako sutra ili sledeće nedelje cijenjene gospode nije nikad dolazilo tako ja na jednom sastanku rekoh sram ih bilo ma ja bi to uradio za pola para. Moja šefica viđe priliku da se završi posao i malo uštedi :D i posla me na motolaninarenje.

Naravno zvah čuvenog jarana DRMRa da ide samnom, pa Gunju, pa Ljubišnju ali naravno da nisu mogli. Skoro sam shvatio da vole više da gledaju slike nego da voze. Od svih je jedino moj brat bio raspoložen da ide samnom. Jedini mali problemčić za njega je bio što nikad u životu nije sjeo na motor sa brzinama ali naučiće on to lako za pet minuta :lol: i još reče ja ću vozit ovog ljepšeg -wr450 a ti vozi ovaj grđi tt600 (nema veze o motorima ali umije izabrat). Istog trena stvorih sliku u glavi kako ispravlja krivinu neđe u Platijama i lako ga odbih ali nisam moga ga odbit da ide samnom kao suvozač. Spakovah šator, dvije vreće za spavanje, malo benzina za rezervu , hranu i napumpah gume na preko 2ipo atmosfere jer ipak crni TTR treba da nosi dva konja od 110kila + opremu.

Probudih se u 5h oran za avanturu, obukoh se upalih motor očekujući buraza ali njega nema pa nema. Posle 15min čekanja ga zvah i dobih odgovor da je odustao jer bi bilo preveliko maltretiranje i meni i njemu i poželje mi sretan put. Pade mi malo kamen sa srca jer sam znao đe idem i kako gadnih dionica ima đe je jednom oprto a kamoli dvojici a opet mi bi žao zbog druženja i zbog sigurnosti jer Peđa baš dobro poznaje planine nam drage domovine.

Imao sam knjigu puta i precizne instrukcije kuda moram proć i tako krenuh džadom PG-Kolašin đe me sačeka najsitnija kiša i prepade me dobro jer mi je plan bio da pregazim golu Sinjajevinu đe gromovi tuku kad je vedro a kamoli kad kiša pada. Skrenuh ka Lipovu i pravac prevoj Vratlo i Sinjajevina. Srećom na planini me sačeka sunce koje me pratilo i naredna tri dana bez kapi kiše. U stvari imao sam takvu sreću da sam ili bježao kiši ili sam išao za njom ali bukvalno.

Ko nije odustao do sad taj će viđet i malo slika koje odavno dugujem ali od slikanja jedino mi je veća dusa da iste postavim na forum.

Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image

Knjigu puta sam morao striktno da poštujem i tu nastaju prvi manji problemi jer je proljeće i putevi u opšte ne postoje već se ponegdje u zelenoj travi nešto nazire što je prošlog ljeta možda bio put a možda i nije.

Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image
Posted Image

Prvih par slika je uspon iz Lipova na Vratlo ostale su Sinjajevina preko Staračkog polja poslednje ulazak u selo Gomile.
Dalje me knjiga vodi na Njegovuđu pa Žabljak i dalje prema Maloj Crnoj Gori.
Posted Image

dolje Sušičko jezero

Posted Image
Posted Image
Posted Image

    

Zaključeno je komentarisanje.