Beograd-Trebinje-Dubrovnik-Ostrog

Poslednji put sam bio u Trebinju 1991. godine, pa je bilo vreme da se konačno ode dole. To što sam bio prezaposlen nije bilo opravdanje da tako dugo ne posetim rodni grad. Na put smo krenuli Slaki (moja životna saputnica i saputnica na svim putovanjima), moja malenkost i njegovo visočanstvo Honda Transalp. Nakon manjih problema sa postavljanjem novog lanca rešavam stvar i odlučujemo da krenemo u nedelju 31. jula 2006.

31. Jul 2006.

Krenuli smo negde oko 9 sati, super raspoloženi za put jer je prognoza rekla da ćemo imati pakleno vruću nedelju pred nama. Startno mesto je bila moja garaža.

Put kroz Srbiju sjajan. Bez problema i vecih gužvi se krećemo ibarskom magistralom. Pravimo pauze svakih dva sata kako bi odmorili dupeta i popili po neko pićence u kafiću koji nam se svidi. Zbog radova na putu pravimo kratku pauzu ali je taman prijala. Ubrzo stizemo do Čačka pijemo dve kafice i produžavamo put sa idejom da nam sledeća stanica bude Mokra Gora.

Na Mokroj Gori smo odlučili da posetimo Krileta (člana ovog foruma i takodje Transalpera) koji tamo sa Kusturicom snima njegov novi film. Pre nego sto smo ga posetili je rekao “Kad dođete do table Mećavnik samo skrenete desno po kratkom putu od makadama i tu sam”. Čini nam se da je Krile nakon 4 meseca boravka u Nedođiji zaboravio kako izgleda asfalt. Nakon 5 minuta vožnje po skoro vertikalnom putu od izlomljenog oštrog kamenja, stena preko kojih je zemlja i ko zna čega odlučujemo da parkiramo motor pored “puta” i da ustopiramo prvi automobil. Imali smo sreće, naisla je ekipa Ilustrovane Politike koja je krenula da slika snimanje filma. Nakon nove petominutne vožnje “putem” izbijamo na savršen, tek napravljen put. Put je vodio jos 6 kilometara u brda ali konačno stigosmo do kopije Drvengrada u kome se snimao film. Silazeći prema ekipi smo susreli Kusturicu koji je jurio negde na svom Honda kvadu, jedinom vozilu koje se ovde oseća kao kod kuće. Kratko se zadržavamo sa Kriletom, svašta mu izgovaramo u vezi njegove ideje o “kratkoj” poseti, pravimo nekoliko slikica u ovom predivnom kraju i vraćamo se do motora. Inače, uskoro će Kusturica na ovom istom mestu napraviti skijašku stazu i ekskluzivne apartmane u stilu Drvengrada. Penjanje motorom je trajalo 5 minuta ali spuštanje istim putem je trajalo 15. Nisam smeo da motor sa prepumpanim gumama zalećem jer kočnice u tom slučaju ne bi vredele apsolutno ništa. Konačno, stižemo na asfalt, ja ljubim isti i brišem suze radosnice. Odmahujem dvojici stranaca koji prolaze pored nas na Super Teneri i Varaderu.

Ubrzo dolazimo do granice i brzo je prelazimo bez problema. Put nas dalje vodi kroz Višegrad pa preko Tjentišta. Tjentište je bio jedini deo puta za koji se moze reći da ne prija. Nismo naišli na rupe ali je put uzak i ima mnogo automobila iz suprotnog pravca koji seku krivine. Vrlo neprijatno ali prođosmo i taj deo. Predeli kroz koje smo prilazili su bili predivni. Kanjoni, reke, tuneli… zaista uživanje za laganu voznju motora. Put je bio u odličnom stanju, nigde nije bilo rupa. Jedino se mora obratiti pažnja na odrone jer su na nekoliko mesta zauzeli pola kolovozne trake.

Uvece oko 22:00 stižemo u Trebinje. Odlazimo do stana mog ujaka gde ćemo boraviti u narednom periodu. Nisam mogao da vidim mnogo toga noću ali sam primetio da se Trebinje dosta modernizovalo od moje poslednje posete. Vreme je bilo za odmor.

01. Avgust 2006.

Ponedeljak koristimo da se prošetamo kroz Trebinje. Grad je i dalje lep, cak i lepši nego što ga se sećam. Zadržao je izgled primorskog grada iako nije na moru ali ipak blizina (Herceg Novi 32km i Dubrovnik 25km) primorskih gradova je imala značajan uticaj. Šetamo se pored Trebišnjice, najveće ponornice u Evropi. Blizu mesta gde se nekada nalazila Begova kuća je Bodiroga izgradio košarkaški kamp. Inače, Trebinjci su izuzetno visoki ljudi. Kad budete došli u posetu shvatićete da se neko visok 180cm (kao ja) tamo oseća nizak. Čak su i devojke bile više od mene! Ono što sam primetio je da u Trebinju za 8 dana boravka nisam video NI JEDNU elegantno popunjenu devojku. Kako su uspele u tome, nemam pojma!?

Nakon košarkaškog kampa nastavljamo šetnju pored kupališta i slapova do parka gde se nalazi crkva. Park je renoviran i izgleda odlično. Pun dece koja se igraju. Prolazimo kroz stari grad koji je potpuno izgrađen od starog uglačanog kamena, kao i veliki broj kuća u Trebinju. Odlazimo do Arslanagića mosta (koji se sada zove Perovića most???) koji je tu premešten iz veštačkoj jezera koje je nastalo gradnjom velike hidrocentrale na Trebišnjici.

Predveče odlazimo na vrh obliznjeg brda gde je jedan naš bogati gastarbajter iz Amerike napravio takozvanu hercegovačku Gračanicu. Prelep plato na kome je nekad bilo neko staro razrušeno utvrđenje je poravnan i tu je sagrađen fenomenalan mauzolej sa konakom, zvonikom, malim kafićem za posetioce. Odozgo se vidi celo Trebinje i okolina a mauzolej kad je uveče osvetljen dominira celim predelom.

Nakon zalaska sunca silazimo u Trebinje i pravimo još nekoliko fotki i krećemo na dogovoreni sastanak sa najvećim trebinjskim bajkerom, hercegovačkim megacarem i članom ovog foruma Mixom. U sjajnom ambijentu rok kafea pijuckamo kafice i sokiće, razmenjujemo iskustva i dogovaramo se da idemo zajedno do Ostroga narednih dana.

    

Zaključeno je komentarisanje.