Beograd-Srbac-B.Luka-Beograd

Spremao sam se tih dana po neke parice u Bosnu…(obecao sam sinu motor)….i resih da ponesem dig.aparat i da se malo slikam uz put….kasno sam poceo ali sto kazu “bolje ikad nego nikad”. Pregledah makinu podmazah lanac, parkirah motor ispred ulaza i krenuh u stan da se odenem i ponesem torbu obukoh kombinezon, stavih kacigu rukavice i sa prvog sprata pravac prema izlazu …..tog trenutka paralisao me je deciji vrisak….komsinica sa detetom….dete vristi….ja pokusah da mu pridjem da pomognem a ono u fras……..tek tada svatih da se uplasilo od mene…..pozurih prema vratima a komsinica mi socno pozdravi svu zivu i mrtvu familiju….sta cu nisam hteo da prepadnem dete…zao mi ga…..i dan danas kada me vidi gleda me ispod oko ne pomazu cokoladne bananice i bombone….secace me se verovatno i kada ostari….lol..

Najzad sedam na motor i pravac prva pumpa na autoputu prema Zagrebu….odlucujem da sipam samo za 1.000 dinara…da imam do granice…u Bosni je benzin jevtiniji….

Lepo raspolozen krenuh autoputem u pravcu Sremske Mitrovice….putnom brzinom stedeci gorivo…..medjutim vec posle naplatne rampe sam se toliko smorio na praznom auto putu da sam morao da pojacam “tempo” i ZA cas posla se nadjoh kod table za odvajanje prema S.Mitrovici…

Prodjoh periferijom Mitrovice putem ka mostu koji spaja Srem i Macvu koje odvaja reka Sava……Spazih tablu ZASAVICA-REZERVAT PRIRODE….

i istog momenta odlucih da se putovanje nastavlja tim pravcem…..posle mosta glavni put vodi levo a ja okrenuh desno prema zadatoj putanji i prema Macvanskoj Mitrovici koja preko Save direktno gleda u Sremsku Mitrovicu i osim mosta koji sam upravo presao u centru M.Mitrovice naidjoh I na interesantan viseci most za pesake….

Prolazim centar….simpaticno mestance…prolazim crkvu i izlazim u ravnicu i zitna polja….Sava mi je uvek tu negde u vidokrugu sa desne strane….ubrzo stigoh i do table ZASAVICA i ulaska u prirodni rezervat…

Prema Keltskoj legendi ovo je jedno od osam mesta na Balkanu na kojima su ziveli zmajevi….inace Zasavica je mocvarni predeo izmedu reke Save i reke Drine koja je zasticena kao specijalni rezervat prirode na kome je zabelezeno preko 600 vrsta biljaka od kojih su neke izuzetno retke,zabelezeno je i 180 vrsta ptica.

Zbog ornitoloskih vrednosti a pre svega zbog prisustva i brojnosti vrsta podrucje je ucvrsceno na listu podrucja vaznih ptica (IBA)….

Posto je saobracaj redak dovoljno je da se umirite i vec posle nekoliko sekundi mocicete da uzivate u zvucima prirode i predivnom pticijem pevanju….zanosno…ali idemo dalje….Posle nekoliko minuta nailazim na napustenu kafanu i oznaku za mesto Ravnje…

Ravnje je naselje nastalo posle Drugog Srpskog ustanka i najmladje je u Macvi…u njegovim sancevima borio se i Zeka Buljubasa sa svojim “golacima” ciji se spomenik nalazi u samom centru sela……

Nastavih dalje kroz zitnu Macvu i ubrzo stigoh do “Pavlovica mosta” tj. mosta preko reke Drine koji spaja Srbiju sa Republikom Srpskom ili ti BiH.

Bez problema prolazim proceduru na Srpskoj strani u prolazu pravim i jednu fotografiju Drine na kvarno sa sredine mosta…..Bosanci uvek dobro raspolozeni pustaju me preko granice bez provere i ja udjoh u Semberiju….

Vec na prvim kilometrima prema Bijeljini nalazi se Slobomir “GRAD SLOBODE I MIRA” sa svojim univerzitetom…..dva kilometra kasnije obavezno svratite da se odmorite i okrepite u predivnom ambijentu Etno sela “Stanisici” koje je udaljeno tri kilometra od Bijeljine….u sklopu sela nalazi se Manastir kao i hotel i etno restoran…

Svima koji ovuda budu prolazili preporucujem da obavezno posete ovo izuzetno interesantno etno naselje nastalo 1993 godine….

Nastavljam tranzitnim putem pored Bijeljine neprekidno pogledajuci u nebo ocekujuci kisu…..Put se opet nastavlja pored reke Save koja mi je uvek sa desne strane a druga obala je teritorija Rep.Hrvatske…..

Stizem u Brcko grad distrikt sa svojih 87.000 stanovnika koji je mostom preko save povezan sa Hrvatskom…most je za vreme rata bio srusen a Brcko je dosta stradalo tokom zadnjeg rata tako da se i pored intenzivne gradnje mogu videti tragovi razaranja…..

Nastavljam preko Loncara i cuvene pijace “Arizona” prema Obudovcu i Samcu….sve su to mesta koja su bila izlozena razaranjima i u toku je obnova…

Spomenici u okviru i ispred crkava posveceni su nastradalima u zadnjem ratu…
Sledece zaustavljanje Modrica most preko cuvene reke Bosne….

Put se nastavlja duz reke koja je ovaj put sa leve strane prema Doboju i Derventi….uzivajuci u voznji u posvesti mi se pali Alarm…..GORIVO….posto od torbe nevidim sijalicu za rezervu naginjem se i nemogu da verujem …ona ne gori….nemoguce….nesto nije u redu….crkla sijalica…..ostacu bez goriva….nemoguce da je na rezervi stucao bi i morao bih da pomeram slavinu za gorivo na rezervu….hm….u svakom slucaju stajem na prvoj pumpi….Podnovlje 258 kilometara od pocetka puta….raskrsnica… glavni put vodi levo precica koja mi je poznatas jos iz rata dok je bila makadam desno…..u sredini pumpa…super…tankujem do vrha i staje zamalo 16 litara….? gledam u masinu…nije zamenjena…moj motor…nigde nepise ZIPPO i ja prilicno zadovoljan potrosnjom resih da se javim kuci…zeni….Razmisljam kako da joj objasnim koliko se lepo i opusteno osecam….kako mi ne nedostaje njena “umiljata” narav….i svakodnevni Beogradski stresovi u jurnjavi za egzistencijom…citaj prezivljavanjem ili ti umetnost “kako napuniti frizider”…predpostavljam da ce sam da se puni kada udjemo u Evropu…pa me to tesi….nego dosta zezanja ionako mi je pretila par puta da ce zapaliti motor i ja se sav “slomih” da joj objasnim kako me “ovo putovanje strasno zamara i kako bih sada naradje bio pored nje”…..KAKVA LAZ…

Posto sam i to obavio odlucih da krenem sporednim putem da malo evociram uspomene…..to je inace precica prema Derventi i Brodu…..za vreme rata tu su bile jake borbe i ni jedna kuca tu nije ostala citava…..sada se sve obnavlja mada kao i svugde u Bosni ima tragova rata i nesrece…..nailazim i na “moju” krivinu…tu zamalo nisam ostavio kosti pocetkom devedesetih pod artiljerijskom paljbom…..morao sam da stanem i da se prisetim detalja…uopste ih nije tesko dozvati…kao da je juce bilo…..da mi je tada neko rekao da ce tu za 15-tak godina biti asfalt i da cu se odmarati za vreme voznje…poljubio bih ga u d…

Prolazim ivicom Dervente i ukljucujem se za put prema Srbcu do koga ima manje od 50 kilometara…delom prolazi preko cuvenog “belog brda” i vodi pored Save skroz do usca Vrbasa u Savu….predeli prelepi sa brda se vidi Hrvatska i idilicna Slavonska sela…..vreme se kvari i “najzad” pocinje kisa….vizir mi je pun nogica, krilaca okica i ostalih delova insekata tako da pomesano sa vodom pocinje da mi smeta…..srecom nailazim na Kobas i stajem u kaficu pored dzamije gde mi ljubazni gazda Zoran pomaze da ocistim vizir i uz kafu i koka kolu provodim desetinu minuta u opustanju….

Vreme je promenjivo ali me ne uzbudjuje sve sam blize i sledece mesto gde cu morati da stanem je “Drumska Kafana” mog druga Ugljese bajkera….

Lepo raspolozen dodjoh do njega…popismo po jedno pivo za dobrodoslicu i drugo zato sto sam usao na dve noge……da je bilo jos koje izasao bih “cetvoronoske”…

Kisa stala put suv….meni proradio trkacki duh (tj.pivski) te za par minuta uleteh u Srbac….setih se da se nisam slikao na ulazu pa se vratih da ispostujem ono sto sam sam sebi zadao na startu….

Krecem prema kuci mog druga Mice medjutim sa leve strane presrete me zanosni miris Banjaluckog Cevapa…nisam odoleo i morao sam da svratim….(pivo nije moje….)…dok me je Mica strpljivo cekao u dvoristu puseci “tompus mira”…..

Odmah smo se preselili u kucu gde sam uzivao u tradicionalnom gostoprimstvu…..dugo posle vecere neko je poceo da prica o moru, morskim specijalitetima i kao sto to cesto biva akcija je ponovo organizovana….u zamrzivacu se naslo dva pakovanja sardela….vatrica je upaljena….dagara nauljena i cas posla smo uz vino grickali i sardele…..umesto hucanja mora….slusali smo pljustanje kise koje nam nije ni malo smetalo da uzivamo u druzenju i lepim trenutcima….

Jutro….slusam prognozu vremena za taj dan…oblacno i povremene padavine…prognoza za naredne dane….KISA…..nema dileme spremam se i pravac Banja Luka da podignem pare i ako bog da do veceras sam u Beogradu…. Pozdravljam se sa dragim prijateljima stajem u Srbcu da napravim par slicica za one koje interesuje kako izgleda ova varosica koja je malo povucena van glavnih puteva…..

Do Banja Luke 50 kilometara vozim se pored usca Vrbasa u Savu prolazim pored Bardace ogromnog pticijeg rezervata….zao mi je sto nemogu da svratim zbog vremena ali obecavam sebi da cu prvom prilikom i tu napraviti par fotografija…..Laktasi pa autoput koji ulazi u B.Luku….stajem pored autodroma koji je dostupan svima na koriscenje….mislim da je dnevna cena 10 eura….malo sam ljubomoran …zasto u Beogradu kao metropoli nemoze da se napravi nesto slicno….pored autodroma vestacko jezero i restoran Jezero…nemam komentara…prelepo, cene pristupacne, uvece narodna muzika….

U B.Luci zavrsavam sta treba i krecem put Prnjavora….delom puta za Beograd ici cu drugom rutom…..nemogu da ne spomenem da Vam u Bosni nikada nece biti dosadno da vozite sto zbog mnogobrojnih krivina a o lepoti i raznolikosti prirode necu ni da komentarisem….narod je izuzetno ljubazan i prijateljski raspolozen tako da cete tesko doci u neki konflikt…..

Posle pedesetak kilometara priblizavam se Prnjavoru…put se obnavlja…asfalt je skinut tako da mi namomente nije nimalo lako da vozim….u samom gradu zastoj ceka se da se sklone neke masine…..mozda bih mogao da se provucem preko nekih jaruga ali neznam dali bih se usudio i sa enduro motociklom a kamoli ovim…pogledam levo….salon motocikala Kawasaki…..ajde da ubijem vreme…..ulazim unutra i sok….ono sto sam do sada video samo na slikama i sto mi je izgledalo prilicno ruzno…sada stoji ispred mene u prelepoj narandzastoj boji…uzivo sve izgleda drugacije….pa ovaj ZX-10 je prelep….uvalio sam se u sediste i zamolio prodavca da me slika….cini mi se da mi dobro stoji….cak mi se cini da imam i puno manje od 45 godina…..zasto sam ulazio?? osecam se kao da sam napustio ljubav na prvi pogled….prilazim Suzani a ona kao da oseca moje raspolozenje i zeli da se nametne….prosli smo radove i trebalo nam je dosta vremena da obidjemo kolone koje su se stvorile usled zastoja…..a Suzana koci naginje se ubrzava…prede besprekorno kao da zeli da mi kaze da ce nasa ljubav trajati jos dugo….obadvoje smo u godinama i treba da se drzimo jedno drugoga….pa nebih je valjda ostavio zbog nekog tamo zx-10.

Ovaj put ulazim u samu Derventu…grad koji je takodje bio strasno razoren…obnavlja se kao i sve drugo medjutim mnogobrojne rupe od metaka uvek podsecaju da Djavo nikada nespava….

Od Dervente vozim ovaj put glavnim putem prema Doboju i u Sastavcima skrecem levo prema Modrici…..put je obnovljen i zaista je zadovoljstvo voziti….prelazim opet reku Bosnu…..Brcko…. idem prema Bijeljini…Sava mi je sada sa leve strane……prelazim granicu na istom mestu i ovaj put nastavljam pravo prema Sapcu i Obrenovcu….resio sam da neidem auto putem ovako mi je zanimljivije…..stajem pored spomenika Misarskim junacima….i tu vidim na telefonu bezbroj propustenih poziva….sin….znam kako mu je ceka prvi ozbiljniji motor….necu ga zvati….ocekuje me sutra ujutro ovako bice mu draze….

Brzo prolazim i Obrenovac i evo me ispred kucnih vrata…..komsinica me pogleda popreko ali odgovori na “dobar dan”…..gledam na kilometar sat 790 predjenih…..osecam se super cak nema ni umora….hm. … vreme je za jos jednu salu….zovem sina……sa druge strane umiljati glas “tata” objasnjavam mu da ima finansijskih problema koji ce se resiti za 5-6 dana i za to vreme ja cu biti u B.Luci…pa cemo iduce nedelje kupiti motor…..njemu glas utanjio….hehe….srecom nije dramio….posle par minuta vidimo se na vratima stana…..faca…smajli….znao je da je sve reseno…..isto vece smo dobili jos jednog clana porodice…Hyosung GT250 Comet….komsije me gledaju sada jos cudnije….”ajd sto je on budala…nego kupio i detetu motor”…..dzaba da im objasnjavam da je bolje da vozi motor i stekne neke pametnije navike…nego da se drogira i vuce pivske flase za sobom kao pojedina deca iz komsiluka…..sta jos da napisem…samo smo se jos vise zblizili….on se trudi da sazna sto vise teoretski a ja mu pomazem koliko mogu….ipak je praksa zakon……

I sta da napisem na kraju vec da citiram ono sto sam u putopisima vec procitao na stranicama naseg foruma…..
“NIJE ISTO ZIVETI I BITI ZIV”

Autor CHARUGA

    

Zaključeno je komentarisanje.